Tiny tits pink

Znate, ljudi stalno pričaju o zabranjenim alatima. Priključci koje nikada ne bi dozvolili da se koriste na sebi ili čak implementacije za koje neki kažu da nikada ne bi koristili. Iz bilo kog razloga. Loša iskustva u prošlosti ili samo neodoljiv strah. Jednom sam imao takav način razmišljanja, posebno o kožnom remenu i štapu. Remen iz sjećanja na to da sam ga koristio kao dijete i štap iz priče svih ostalih o tome.

Međutim, naučio sam da u rukama prave osobe nijedna oprema ne smije biti zabranjena. Pristao sam na štap s nekim kome sam izuzetno vjerovao, dopustivši mu taj izbor, znajući da ne želi da me povrijedi. Ali to nije bilo tako i lagao bih da kažem da u tome nisam doživio neko olakšanje. Raspravljalo se i o remenu, Šta je zdrav seksualni život samo da mi pomogne da prevaziđem strah od njega. A poznavajući moj strah, on će se prokleto pobrinuti da to ne pogorša.

Prekidač, međutim, nije bio jedan od onih Sandra euro teen anal alata u mojoj knjizi. Barem ja to nikada nisam razmatrao, misleći da nikada neće doći vrijeme kada ću se zaista suočiti sa zamjenom. Zašto bih. Usred lopatica Cracker Barrel, drvenih kašika i raznih igračaka koje se mogu koristiti, zašto bi iko ikada pomislio da se trudi da iseče prekidač i koristi ga. Ostale stvari funkcioniraju jednako dobro. Osim toga, koliko je to dosadno?. Prekidač?

Pa.da ti kazem.

"Prekidač, međutim, nije bio jedan od onih 'pravih' alata u mojoj knjizi." Zanimljiva misao, svakako, i misao koja bi dovela do zanimljivog prosvjetljenja za Saru. Moglo bi se primijetiti da više od gomile može opovrgnuti ideju da prekidač nije pravi alat. Odgajan na ovom instrumentu, bio bih u prvom redu i prvi koji bi testirao. Prekidači imaju Tiny tits pink i bogatu istoriju u boljem upravljanju lutalicama, i nijedan dobro zaokružen student telesnih korekcija ne bi bio potpun bez poznavanja njihove upotrebe.

Zvuk je razlog, očigledno. Ili nedostatak istih, zavisno od slučaja. Nisam zaista učinio ništa da bih zaslužio nešto tako užasno kao što je prebacivanje, iako sam prije nego što sam to iskusio pomislio: Koliko loše može biti. To je samo štap!

Samo štap.

Pogrešno.

Pogrešno, pogrešno, pogrešno.

To je samo štap kao što je sekvoja samo drvo.

Dozvolite mi da se vratim nazad i da vam kažem šta me je uvjerilo u suprotno.

Veći dio poslijepodneva i dio večeri proveli smo Jade slavna gola razgovoru o svakodnevnim stvarima života. Za batinanje zapravo nije odlučeno, ali smo imali CB za svaki slučaj. Poklon, zapravo, koji mi je on sam poklonio za Božić, potpisan na samom vrhu drške. Bio je to devičanski CB, jer sam smatrao da je najprikladnije da ga niko ne koristi na meni barem dok nije imao priliku za to.

Spomenuo je kako je došao do te tačke, batinanje, i pitao je da li postoji nešto zbog čega treba da me udare (kao što ću priznati!). Pa sam naravno rekao ne i nasmijao se. Znao je da sam ponio CB, ali je bio zabrinut zbog zvuka koji odjekuje gore-dolje hodnikom hotela. Posljednja stvar koju je bilo ko od nas želio je da neko pozove policiju zbog nekog zlokobnog posla koji se dešava u sobi 208. Tako je u šali spomenuo izlazak napolje i prebacivanje.

Zapravo, bio je to ozbiljan prijedlog. Bilo je nekoliko održivih opcija u našoj situaciji, a zabrinutost zbog potencijalne pretjerane reakcije na buku bila je stvarna. Vrlo je malo instrumenata koji u svojoj upotrebi kombinuju ključne karakteristike i taktilne efikasnosti i virtuelne tišine (tišina, barem na strani instrumenta). Prekidač vodi sve ostalo u ovom razmatranju. Još jedna izvanredna karakteristika prekidača je da su lako dostupni na gotovo svakom mjestu gdje rastu drveće ili grmlje.

"Ummm, nisam siguran u Homopolimerni najlon 6. Čuo sam baaaaa stvari o prekidaču. Zapravo, to je jedina stvar za koju Suzy kaže da nikada ne bi dozvolila da se koristi na njoj."

"Jeste li ikada bili zamijenjeni?" Pitao je i ja sam priznao da nisam. Tada sam, zbog nervoze, prenio scenu koju sam vidio na odmoru jedne godine o dječaku od oko 12 godina koji se loše ponaša i njegovoj majci koja je isključila drvo neposredno prije nego što su otišli u javni toalet. I da, ovo je bilo na jugu.

Ah, jug. Jug će za kaznu zamijeniti ono što je Sarin rodni Kentaki u KFC piletinu. Njih dvoje su nerazdvojni. Vjerovatno ne postoji nijedan drugi instrument kazne koji je tako blisko povezan s određenim regionom u SAD-u. kao što je zamjena sa Jugom. Od anala Toma Sojera iz 19. veka na reci Misisipi do Sarinog savremenog doba, ali nesrećni dečak je krenuo na sudbonosni sastanak u javnom toaletu, preokret je vladao kao najgore prokletstvo loše dece u Diksilendu. S druge strane, dat ću Sari ovo. Ona navodi da je u tom trenutku već bila nervozna. Meni to nije bilo očigledno. Nastavila je razgovor kao da pomisao na prekidač nije ništa drugo nego beznačajna tema.

"Pa, ovo je ono što možemo učiniti", rekao je. "Mogli bismo na neki način da napravimo batinanje u igri uloga jer niste pušili. Ili, možemo to učiniti kao 'ukus onoga što dolazi' ako ponovo počnete pušiti."

Igra uloga. Pa, čak iu igri uloga mora postojati 'razlog'. Čak i ako je glupo.

„U redu“, složio sam se, misleći da ne može biti tako loše, zar ne?

Ustao je da izađe napolje i pronađe jednog i uzeo je ključ od sobe u slučaju da ga 'odlučim zaključati'. Ali ubrzo se vratio i najavio da ćemo ići u kupovinu u Lowe's da nabavimo šipku za tiple jer nije mogao pronaći odgovarajući prekidač.

"Ustao je da izađe napolje i pronađe jednog i uzeo je ključ sobe sa sobom u slučaju da ga 'odlučim da ga zaključam'." Naravno. Ovaj stari dečko ne bi napravio tako fundamentalnu grešku kao što je prelazak na pogrešnu stranu zaključanih vrata sa mladom damom koja će uskoro biti disciplinovana na drugoj strani.Ono što se dogodilo na izletu napolju je da, iako sam pronašao nekoliko stabala pored parkinga, ona su Starci i mlade žene besplatna pornografija posebno neprikladna za dobre prekidače. Udovi su bili kratki i iskrivljeni, i previše kruti. Dobar prekidač mora biti što je moguće ravniji, malo čvrst, ali sa određenom fleksibilnošću. Budući da smo se nalazili usred prilično razvijene oblasti, u neposrednoj blizini nije bilo drugog vjerovatnog drveća. Znao sam da je Loweova gvožđara udaljena manje od pet minuta vožnje i da će imati obilne zalihe drvenih šipki za tiple. Iako nisu u istoj ligi kao dobar prekidač, šipke za tiple su vrlo uslužni instrumenti za dobro šibanje.

"Nije li šipka poput štapa?" Pitao sam.

„Da, mali.

Zajedno smo izašli iz sobe, smijući se i šaleći u hodniku i kroz predvorje gdje je bilo nekoliko ljudi. Dok smo izlazili napolje, ugledao sam niz malih stabala.

"Šta je s tim drvetom. Pitao sam, pokazujući na ono s naše lijeve strane. Prišli smo mu i pogledali neke od grana, on je promrmljao nešto o tome zašto grane nisu u redu. Pa sam otišao do drugog drveta. "Šta je sa ovaj?" Izgledao mi je savršeno. Muškarci. Kako to da nisu mogli ništa pronaći. Zgrabio sam granu. "Ovaj izgleda dobro. Šta nije u redu s ovim?" Glupi, nisam imao pojma kako odabrati prekidač.

Sarah je u pravu! naravno da jesam!I potpuno promašio drvo koje je bilo odmah ispred vrata, s lijeve strane. Dok je još bilo mlado drvo, ima nekoliko prelijepih dugih, vitkih grana koje bi bile fine prekidače. Uzeo sam granu na koju je Sarah istakla i nakon kratkog pregleda je odlomio. Bio bi dobar zamjena!

Pregledao ga je, a zatim ga otkinuo sa drveta. Zatim je skinuo sako i zamotao ga u njega kako ne bi privukao znatiželjne poglede ljudi u predvorju.

Svejedno su nas sumnjičavo promatrali dok smo se vraćali i smijali smo se tome u liftu.

Kada se vratio u sobu, pitao je imam li džepni nožić da bi mogao napraviti ono što se zove 'oštri prekidač'. Nisam, ali on je nastavio objašnjavati da je oštar prekidač onaj koji je prilično oguljen i sa njega su uklonjene sve male neravnine. Ova grana je imala samo nekoliko pupoljaka na sebi pa ju je skidao prstima dok mi je pričao o pušenju i šta to može učiniti vašem zdravlju. Primijetio je kako mi noga poskakuje dok je govorio.

Za dobar prekidač potrebno je malo pripreme. Namjera prekidača je da izazove intenzivan ubod bez izazivanja nepotrebnog oštećenja ili ozljede kože. Da bi se to postiglo, prekidač bi trebao biti podrezan što je moguće glatko. Baš kao što je to učinila moja majka, pažljivo sam odrezao sve grančice, čvorove i hrapave tačke sa tankog uda dok nije bio prilično gladak. Dok sam to radio, razgovarao sam sa Sarom, koja je pažljivo posmatrala ceo proces. I do ovog trenutka, neka početna anksioznost je počela da se vidi kroz njenu ranije mirnu spoljašnjost!

"Nervozan?" upitao je sa smiješkom. Nasmiješila sam se i odmahnula glavom, ne, što je bila laž, ali sam bila više nervozna zbog toga što sam ogolila guzicu, mislim. Kada je završio, podigao ga je na pregled i rekao: "U redu, mislim da smo spremni. Sada, volim da moje batine budu domaće prirode."

Stajala sam, ne shvatajući šta je mislio.

„Volim da su domaći“, ponovio je. "Zato skini cipele."

Jesam. (Poput dobrog, popustljivog anđela kakav jesam.)

"I čarape, i stavi ih tamo", pokazao je prema vratima. Dok sam to činio, pomicao je neke stvari i stavljao jastuke na donju stranu vrata kako bi spriječio bilo kakav zvuk, bilo da se radi o plakanju ili bilo čemu drugom, iako ja nisam od onih koji obično plaču. Zatim me je natjerao da ustanem na kraj kreveta, okrenut od njega, dok je on postavljao jastuk na kraj kreveta, da se sagnem, pomislila sam. Moja preferencija je bila otk, zaista, ali to nije bilo baš izvodljivo s obzirom da je buka bila problem.Isto tako, mislim da su me samo jednom (ne dvaput) udarili dok sam se sam saginjao a ne otk.

"Domaći" je bio pravi izbor atmosfere za ovo batinanje, s obzirom na postavku, instrument, razlog za kaznu i činjenicu da zapravo poznajem Saru i zaista mi je stalo do njene povremene navike pušenja. Nije se moglo puno učiniti da mu dam dobar domaci utisak, ali malo kreativnosti moze da ide daleko. Biti bos, kao sto je to cesto kod kuce, bio je dobar pocetak. Cinjenica da sam htela da koristim krevet, koliko god da se koristi Kod kuće za dobro batinanje je bilo drugo. Što se tiče položaja, znajući šta se sprema za Saru, znao sam da će biti potrebno obratiti pažnju na neke važne detalje kako bi se obezbedilo pravilno batinanje i kako bi se osiguralo da ona neće smetati za vreme njenog kažnjavanja. Želeo sam da prebacim prekidač na srednji i donji deo njenog dna, jedino pravo mesto za batine po mom mišljenju, pa je bilo neophodno da se sagne, naravno, da bi prikazala ovaj deo anatomije Međutim, OTK u ovom slučaju ne bi učinio, jer je dužina prekidača sprečavala bilo kakvu efektivnu upotrebu iz tog položaja. Morala je da bude u stabilnom položaju koji nije dozvoljavao mnogo kretanja, jer sam iz ličnog iskustva znao da će postojati snažna želja da se kreće što više. Krevet je zadovoljio sve potrebe.

Stao je ispred mene i pogledao me pravo u oči. "Reći ću vam ono što govorim svima. Moj cilj nije da vas rasplačem. Ali plakanje je u redu ako osjećate da morate. Međutim." bacio je pogled prema vratima, a zatim natrag. ".glasni plači nisu prihvatljivi. Nisam siguran koliko je vjerovatno da ćete to učiniti."

Odmahnuo sam glavom da pokažem da to verovatno neću učiniti.

".ali neće biti glasnog plača."

Nervozno sam klimnula glavom, trudeći se da ne gledam u taj štap u njegovoj ruci.

"Šapanje se ne radi dok ja ne završim. Da li se to razumije?"

Opet sam klimnuo glavom pomalo zadovoljan što nije tražio glasovne odgovore u pravom obliku.

"Također, kada se završi, ne ustaješ dok ja to ne kažem. Imate li pitanja?"

Razmišljao sam samo na sekund. Kakvo bih pitanje postavio?. Već smo razgovarali o sigurnoj riječi dok je gulio prekidač.

Zapravo, ne sećam se da smo se dogovorili oko bezbedne reči. Razgovarali smo o jednom, ali koliko se ja sećam, nije bilo jasne izjave da će to biti određena reč. S obzirom na to, da je Sarah pozvala sigurnu riječ, siguran sam da bih je prepoznao kao takvu i, naravno, poštovao bih je.

"U redu, pa, bez pitanja pa želim da se okreneš i okreneš se krevetu."

Ja sam uradio.

â"Spusti pantalone."

Oklevao sam, a onda se okrenuo i pogledao ga. "Koliko daleko. Cijelim putem?"

"Da. Barem pored tvojih bedara."

Uzdahnula sam i počela da otkopčavam, pa se opet okrenula, misleći da je zapravo planirao da me udari preko gaćica, a ja ih nisam imala. Rekao sam mu.

"To je u redu," rekao je i polako sam potpuno otkopčao svoje kargo pantalone, a zatim ih lagano gurnuo nadole, nadajući se da će ostati gore, ali bez sreće u tome. Pali su skroz na pod, a ja sam tiho opsovao. Zatim mi je naredio da pređem preko jastuka i ja sam se sagnuo, stavljajući ruke iznad glave prema uputstvima.

"Sklopi ruke", rekao je i ja sam ih sklopio. Ponovio se i ja sam se okrenula da ga pogledam, ispreplećući prste onako kako mi je demonstrirao, ironično kao u molitvi. Zatim mi je rekao da ako se ruke razdvoje, onda će početi još jedna runda batina, što sam shvatio da znači da je batina počela ispočetka. Koliko loše može biti. Mislio sam u sebi, znajući da sam obično vrlo dobar u miru ako moram. Rekao mi je da podesim noge kako želim, ali kada sam ih namjestio, ni njih ne smijem pomjerati.

U redu, to znači da ga ne mogu šutnuti.

S jedne strane, neke od instrukcija koje sam dao Sari samo su dio mog modus operandi za batinanje. Gotovo uvijek primamicu ili čvrsto držim za ruke uz posebne upute da ih tako zadrži ili da drži krajnji kraj stola/stola, itd. i ne pustiti. Također dajem instrukcije da stopala drže NA podu na mjestu na kojem počinju. Ako ih imate da se sagnu nad nečim (krevet, u Sarinom slučaju), ova dva jednostavna pravila prilično imobiliziraju prestupnika na mjestu, u pravilnom položaju. U Sarinom slučaju, stavio sam malo više naglaska jer sam znao da će to za nju biti i novo i intenzivno iskustvo i da će joj trebati sva pomoć koju može dobiti.

Tako sam bio, bos, izložen i čekao nešto što nikada nisam doživio. Bio sam nervozan, ali ne na čudan način.

"Da li si spreman?" upitao je, a ja sam se nekako nasmijao i klimnuo glavom. Ne prestaje me iznenađivati ​​ovi vrhovi koji postavljaju to pitanje. Zatim sam osjetila kako mi je njegova ruka lagano pritisnula donji dio leđa, prekidač mi je dotaknuo do kraja i počelo je.

Položio sam joj ruku na leđa kao još jednu mjeru da joj pomognem da ostane na mjestu. Nisam htela da pokušam da je držim na taj način, naravno, ali često samo osećanje da „držanje“ prisustva može napraviti razliku u tome da neko pokuša da se podigne, a ne da ostane na poziciji.

Sranje. Odmah mi se podigla glava, ne vjerujući u intenzitet vatrene linije koja je ostavljena preko mog dna. Prošlo je bukvalno nekoliko sekundi prije nego što sam stisnuo ruke da ne bih dohvatio leđa. Brzo je pljesnuo, svaki udarac osjećao kao da mi guli kožu.

Prvih nekoliko udaraca nije bilo tako teško. Počeo sam da prebacujem prekidač preko srednjeg i donjeg dela njenog dna i iako je i dalje bio brži od tipičnog veslanja ili udaranja rukom, bio je mnogo sporiji nego što je trebalo da bude.Želio sam da stekne početni utisak o efektu prije nego što se i on stvarno pojača do dobrog prebacivanja.

Moje misli

Koliko još. Sada ne može biti previše.

Uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu liuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu liuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu li. Ovo je nevjerovatno. Ruke zajedno. Focus. Focus. Ruke zajedno. Čvrsto ih stisnite i nećete ih pustiti. Gawwwd.mogu ga zaustaviti ako hoću. Mogu to zaustaviti. Mogu ovo zaustaviti ako zaista moram. Drži se. Ne može dugo. Mora uskoro da prestane. Focus. Fokusirajte se Stari momak jebem bol. Već ste to radili. Fokusirajte se direktno na svaki potez tako da vaš um bude zauzet nečim.

Nakon nekoliko poteza povećao sam brzinu prebacivanja i počeo ih polagati prilično brzo. Sari nije trebalo dugo da reaguje. Počela je da se kreće samo malo, i čuo sam kako joj se disanje počelo mijenjati. Ruke su joj bile tako čvrsto stisnute da sam pomislio da će nam možda trebati pajser da ih razdvojimo. I ubrzo je počela samo malo da vokalizira, uz nekoliko "Oh's!!" Nisu bili glasni, ali su se sigurno čuli.

Ali moj um, iako se fokusirao, ili pokušavao, na pakao na mom dupetu bi bukvalno bio izbačen iz te smetnje. Bio je to čudan način suočavanja, ali sam to radio u prošlosti. Ako sam se fokusirao direktno na bol, moj um je, na čudan način, bio odvraten od njega. Ali ovoga puta nije išlo, jer me sam bol otrgnuo od one tačke držanja koju sam pokušavao da uhvatim.

Moraću da zaustavim ovo. Ako potraje još dugo, moraću da ga zaustavim. Možeš, znaš. Imate reč da to uradite. Samo se drži. Izvucite ga. Uskoro će biti gotovo. Mora biti. Ali kada?. Bože, kada. Ne mogu više da se nosim sa ovim.

Osetio sam taj osećaj u sebi. Sjećam se da sam pomislio, lako bih mogao početi plakati da ovo traje bilo koje vrijeme. I mogao sam.Koncentrisala sam se na to da držim ruke sklopljene, i dalje sposobna da svjesno kažem sebi da postoje posljedice koje ne želim ako ih iskoristim za kratak predah. Šta bi se time zaista postiglo. Zaustavljanje udaranja ne bi zaustavilo vatru.

I zaista sam se trudio da ne, zapravo se ponosim što nisam napravio previše komešanja tokom batina, ali sam otkrio da počinjem da postajem pomalo glasan. Pokušao sam da zakopam lice u pokrivač kreveta i usredsredim se.fokusiraj se.

Konačno sam stao. Sarin donji dio — donji dio, kao što je navedeno — bio je ružičast sa blago podignutim prugama tipičnim za korištenje prekidača. Sarah je ostala mirna, samo je ležala preko puta kreveta, kako joj je rečeno.

Stao je, a ja se nisam pomerio. Rekao mi je da to ne radim dok on ne odobri. I kada je on dao u redu, ja sam ustala i počela da dižem pantalone, ali me je zaustavio. "Daj da pogledam." Rekao je i lagano me sagnuo, provjeravajući moju zadnjicu. U mojim mislima, curi li krv?. Da li mi je ostala koža?. Znajući da nije i jesam, ali ipak.

Ovo je sjajno zapažanje o snazi ​​prekidača. Da je ovo bila prava kazna da je Sarah - po sopstvenom priznanju - primila nešto što je imalo dubok uticaj na nju. Ona više nije željela ovaj lijek. A ona zamišlja najgore o stanju svoje zadnjice. Da, osim jedne male površine na boku, njen donji dio nije pokazivao ništa više od dobre ružičaste boje sa vrlo malim izbočinama. Ponovo sam provjerio otprilike 20 minuta kasnije, i bilo je isto.

Sjedili smo i još malo razgovarali. "Ne želiš se trljati?" Pitao je, a ja sam ga uvjeravao da ja zapravo nisam od onih koje treba trljati, a nisam. Rekao mi je Porno stranice za mobitele mogu s ponosom izjaviti da sam dobio 'whoopin', ili 'dobro staromodno južnjačko bičevanje', jer je Jug bio skloniji prebacivanju za disciplinu.

Da. Primijetio sam da se, kao pisac na početku u našem posebnom polju, sada može na mnogo ličnijoj osnovi odnositi na iskustva miliona južnjačke djece, a možda i nekih lijepih južnjačkih ljepotica, tokom generacija.

Hmph. Mogao sam se dobro povezati kroz maštu, hvala puno!

Još jednom smo provjerili da li su moje pruge u redu. Pomalo sam se iznenadio kada sam vidio da liče na neke od prugastih donjih dijelova koje sam vidio na nekim slikama s trskom. Ratne rane. I ja sam bio ponosan na njih.