Xxx pornografska slika

Bilo je oko ponoći u subotu u sedmici u ljeto. Irena je ležala na svom krevetu u spavaćici i po treći put čitala Intervju Anne Rice s vampirom. Njena duga plavo-crna kosa padala joj je preko lica, zaklanjajući blistave plave oči, i morala je stalno zabacivati ​​glavu da bi razbistrila vid. Imala je blijed, knjiški izgled djevojke koja većinu vremena provodi u zatvorenom prostoru, sklupčana na sofi s omiljenim romanom u rukama. Okrenula je stranicu i bacila ozlojeđeni pogled na metalni otvor vazdušnog kanala u uglu.

Glas njenog oca dopirao je kroz ventilacioni otvor posljednjih pola sata, ali Irena je davala sve od sebe da ga ignorira. Nije imala želju da prisluškuje njegove razgovore. Nedavno se ponašao prilično čudno, otkako ga je njena maćeha napustila zbog poštara, a Irena nije sumnjala da je naumio nečeg lošeg. U posljednje vrijeme primijetila je neuobičajeno veliku količinu boca pića u kanti za reciklažu, a on ju je izbjegavao više nego inače. Takođe je počeo da nestaje danima, da bi se kući vratio usred noći, pijan i svadljiv.

Nije htela da zna šta je radio tokom svog odsustva. Irena se nije slagala sa ocem od majčine smrti prije pet godina i trudila se da ima što manje veze s njim. Jedini razlog zbog kojeg je još uvijek živjela kod kuće je taj što joj je otac plaćao školarinu. Novac je bio u neprenosivom fondu koji su osnovali njeni roditelji, a ona je znala da, ako želi da ide u školu, mora da se bavi ocem.

Odjednom je glas koji je dolazio kroz otvor eskalirao do povika, a Irena je mogla tačno čuti šta njen otac govori, uprkos njenim naporima da ga isključi.

"Rekao sam vam da ću platiti prokletstvo. Zašto me vi ljudi ne ostavite na miru. Samo mi treba još malo vremena za bogami. Mjesec dana je sve što tražim. Onda vam mogu donijeti novac!"

Glas mu je bio nekako kreštav, čak i kad je izgovarao većinu suglasnika i osjećao se kao da je kocka leda skliznula niz Irenin stomak. Nekome je dugovao novac, mnogo novca po zvuku. Da li je uradio neku glupost i morao da proda kuću. Šta ako je on.šta da je uzeo novac iz njenog fonda za fakultet. Taj novac joj je trebao da završi školu. Prošao ju je trnac panike i Irena je odložila knjigu. Dogurala je do otvora i kleknula, pritisnuvši uho o metal. Glas njenog oca zamenio je drugi, muški zvuk, ali sve što je mogla da razabere bio je tihi, nerazgovetni žamor.

Žamor je iznenada prekinuo još jedan napad njenog oca, a on je sada toliko mrmljao da Irena nije mogla razumjeti nijednu riječ koju je izgovorio. Pretpostavljala je da bi trebala samo staviti jastuk u otvor i vratiti se svojoj knjizi, ali zabrinula ju je kreštavost koju je čula u očevom glasu. Nikad prije ga nije čula da tako zvuči i znala je da to znači da je u velikoj nevolji. Morala je saznati više.

Irena je skočila s poda, nabacila ogrtač preko svoje tanke spavaćice, a zatim otišla do vrata i lagano ih otvorila, želeći da šarke ne škripe. Počela je da se spušta niz stepenice, odlučivši da će poslušati ostatak razgovora na vratima očeve radne sobe i vidjeti može li shvatiti šta je učinio.

Sišla je niz stepenice bez zvuka i na prstima prošla kroz hodnik, pazeći da se drži sa strane jer su neke od srednjih dasaka škripale. Kada je stigla do očevih vrata radne sobe, videla je da su ona otvorena do najgole pukotine. Irena se pritisnula uza zid, i nagnula glavu prema pukotini na vratima, sada sposobna razumjeti svaku riječ koja se govorila u prostoriji.

"Dao sam ti sve što imam. Ne preostaje mi ništa drugo da prodam. Prodao sam oba svoja auta, kuću, nakit moje mrtve žene!"

Ireni je iznenada pozlilo. Prodao je nakit njene majke. Sve što je Irena tražila od njega da zadrži za nju dok ne bude dovoljno odrasla da to nosi. Jako je željela da ugazi u tu sobu i vikne na oca, ali se prisilila da ostane mirna i tiha. I dalje je brbljao, nabrajajući sve što je prodao da bi otplatio dug, a Irena je natjerala svoju pažnju da se vrati Hot milf cum njega.

"Svaki komad elektronske opreme u ovoj kući je prodat, svako umjetničko djelo, svaki komad porculana i svaki komad srebra. Prokleto sam skoro ispraznio svoj bankovni račun. Ispraznio sam fond moje kćeri za fakultet. "Uništio si me. Ništa mi nije ostalo!"

Irenin dah ju je napustio i morala je da se klone uza zid da bi dobila podršku. Ispraznio je njen fond za fakultet. Ukrao joj je kartu za izlazak iz ove bogom zaboravljene kuće kako bi vratio dug. Irenino je grlo proradilo i oči su joj postale vruće, Sydney moon liže vlastite bradavice sise je natjerala suze da se vrate. Sada nije bilo vrijeme za prepuštanje samosažaljenju. Sada nije bilo vrijeme da plače zbog uništenja svih njenih nada za budućnost.

"Molim vas, poštedite me pozorišta, gospodine maršale", reče drugi glas. Bio je to onaj koji Irena nikada ranije nije čula, dubok i melodičan, sa prizvukom naglaska koji je mogao biti ili španski ili italijanski. "Siguran sam da imate nešto skriveno za ovakvu priliku. Da sam nekoliko dana odugovlačio sa naplatom duga, siguran sam da bih vas odavno zatekao. Sreća što sam vas ranije sustigao postupio si na tako nepametan način, jer mislim da ti se ne bi svidjele posljedice da sam bio primoran da pošaljem nekoga da te pronađe."

"Zoveš li me lažovom?"

Irena se začudila koliko smiješno zvuči njen otac dok je pokušavao u svom pijanom stanju zvučati ogorčeno.

"Da, jesam", došao je hladan odgovor drugog glasa.

"Pa ja nisam lažov. Dao sam ti sve što imam!" njen otac je prcnuo.

"Iskreno sumnjam u to", odgovorio je drugi muškarac. "Gospodine maršale, dozvolite mi da vam ovo što jasnije objasnim. Ako mi ne isplatite ostatak svog duga, onda ću biti primoran da istupim sa informacijama za koje sam siguran da biste radije ostavili skrivene. onog mita.i one prostitutke u Nassauu."

"Kako si.?" Irena, koja se do tada osjećala kao da će joj pozliti baš tu u hodniku, čula je da njen otac zvuči preplašeno.

"Posao mi je da znam sve prljave male tajne ljudi s kojima se kockam." Irena je odlučila da je vrijeme da ode. Čula je dovoljno, zapravo više nego što je ikada željela znati. Ako ubrzo ne ode, slomila bi se pred vratima i upozorila oba muškarca na njeno prisustvo. Okrenula se da ode kada se iz radne sobe začuo zvuk lomljenja stakla, odmah praćen tupim udarcem tijela koje je udarilo o pod. Glasno, nevoljno dahtanje pobjegne joj, a onda je Irena začepila usta, boreći se s porivom da pobjegne natrag u sigurnost svoje spavaće sobe. Još jednom je okrenula leđa radnoj sobi i na prstima krenula nazad niz hodnik. Stigla je otprilike na pola puta do stepenica kada je začula glas iza sebe.

"Nepristojno je slušati na vratima, gospođice maršal."

Irena se okrenula i ugledala da je muškarac posmatra sa ulaza u radnu sobu njenog oca. Bio je visok i vitak, maslinaste puti, očiju boje ćilibara i duge crne kose koju je vezao u rep na potiljku. Zateturala je nekoliko koraka unazad, strah ju je gotovo osakatio, i odjednom je postala svjesna da joj ogrtač zjapi otvoren, dajući strancu jasan pogled na njeno tanko odjeveno tijelo. Obrazi su bili crveni, prigrlila je frotirni ogrtač na grudi, zatvorivši debele nabore i zaklonivši se od pogleda stranca. Činilo se da ga je ovo zabavilo, a usne su mu se iskrivile u osmijeh.Irena Dlakavi tinejdžer u troje htjela ništa drugo nego da pobjegne u svoju sobu, ali nije mogla. Ovaj čovjek je napao njen dom, oduzeo joj budućnost. Znala je da je za to kriv njen otac, ali trenutno ju nije bilo briga. Irena se pribrala i primorala poglede da se susreću sa strancima.

"Ne znam ko ste, ali morate odmah otići." Nadala se da zvuči smireno i sabrano, nadala se da ne zvuči kao djevojčica koja se igra u zrelosti.

"Vaš me otac pozvao u vaš dom, gospođice maršal. Ako će me neko izbaciti, to bi trebao biti on."

"Kakav je to tresak koji sam upravo sada čuo?"

"To je bio tvoj otac, ispustio je čašu na pod, a zatim Xxx pornografska slika svoj proliveni viski." Grimasa mu je titrala preko lica.

"Oh."

Muškarac je napravio nekoliko koraka prema njoj i Irena se morala oduprijeti prinudi da mu se odmakne. "Kako se zoves?" pitao.

„Irena“, rekla je istog trena, a onda se proklela što je odgovorila na njegovo pitanje.

"Lepo ime. Pristaje ti." Oči su mu preletele njeno telo, zadržavajući se na svakom detalju, kao da posmatra sliku. Irenino rumenilo se vratilo, uvuklo joj se u grlo i u obraze. Ruka joj se stisnula na naborima ogrtača. "Čudno kako je tako patetičan čovjek mogao roditi stvorenje tako veličanstveno kao što si ti. Tvoja majka mora da je bila prava ljepotica."

Irena nije mogla pomoći da se povuče nekoliko koraka od intenziteta stranca. Spotaknula se o svoj ogrtač, koji joj je pao s ramena i još jednom je razotkrio. Pogled stranca Zreli domaći seks isječci je preko nje, zahvativši svaku oblinu njenog tela, i svuda gde su se njegove oči zadržale, Irena je osetila kako vrelina pleše po njenoj koži. Pocrvenela od poniženja i tresla se od potisnute tuge, još jednom je zavukla svoj ogrtač i okrenula se od čoveka u hodniku. Pretrčala je duž hodnika, skočila uz stepenice i ušla u svoju sobu, zaključavši vrata za sobom.Teturajući do kreveta, srušila se na njega i počela dugo, drhtavo disati kako se ne bi rastopila u napadu jecanja.

Kad se držala pod kontrolom, podigla je glavu sa kreveta da pogleda na sat na noćnom ormariću, uvjerena da je prošlo nekoliko sati otkako je otišla dolje da prisluškuje oca. Međutim, prema prikazu sata, nije je bilo samo pola sata. Sjela je, dok joj se tijelo još uvijek lagano treslo. Još jednom je mogla čuti glasove koji su se dizali iz otvora na podu, ali ovoga puta nije imala želju da sluša. Irena je uzela jastuk iz svog kreveta, podigla pokrivač do otvora za ventilaciju i zatim gurnula jastuk u kanal, potpuno utišavajući glasove. Zatim se vratila u krevet, položila lice u preostale jastuke i zaspala.

********** Irena se sljedećeg jutra probudila od tihog kucanja na vrata njene spavaće sobe. Sjela je, trljajući oči, i na trenutak se nije mogla sjetiti zašto se osjećala tako jadno. Onda se sve opet srušilo na nju, a dah joj je napustio pluća. Uz napor je uspjela da odagna svoj očaj i bijes. O tome će razmišljati kasnije; upravo sada, neko joj je kucao na vrata. Pogledala je na sat i šokirala se kada je vidjela da je 14:00. Irena nikada u životu nije spavala ovako kasno. Njen otac je vjerovatno došao da je provjeri.

„Dolazim, tata, dolazim“, promrmljala je, ljuštila se iz kreveta i krenula prema vratima svoje spavaće sobe. Irena je okrenula bravu i zatim otvorila vrata nekoliko centimetara da vidi mamurno lice svog oca. "Da?"

"Irena, moram o nečemu razgovarati s tobom."

"Ako ćeš mi reći kako si 'slučajno' iscrpio moj fond za koledž, onda ga možeš uštedjeti. Već znam."

Lice mu je pocrvenelo, a zatim prebledelo, ali je progutao i nastavio. "O tome da, ali neću se truditi da vam objašnjavam. Ne biste razumjeli."

„Naravno da ne, tata.Kako bih ikada mogao shvatiti kakav je osjećaj biti lopovski gad?"

Ponašao se kao da je nije čuo, oči su mu bile usredsređene na tačku negdje iznad Irenine glave. Bila je u iskušenju da mu samo zalupi vrata pred licem, ali je bila bolesno radoznala da čuje šta ima da kaže. "Bojim se, Irena, da su se moje okolnosti promijenile. Ne mogu više da brinem o tebi. Dogovoreno je da imaš novog staratelja, nekoga ko je prikladniji da se brine o tebi."

„Zaboravljaš, oče, da imam osamnaest godina. Ne treba mi staratelj. Iselio bih se danas i dobio svoj stan da imam novca, ali bojim se da si zaglavio sa mnom. dok ne nađem posao i negdje drugdje da ostanem."

"To je već riješeno, Irena. Ostat ćeš sa svojim novim starateljem. Otići ćeš, zapravo, danas."

Gledala je u njega sa sve većom nepovjericom. „Ne treba mi staratelj“, rekla je polako, izgovarajući svaku reč da bi bila sigurna da je razume. "Ja sam punoljetna osoba."

"Pa, Irena, budući da je tvoje mentalno zdravlje takvo, mislio sam da je jedini način djelovanja da ti se dodijeli odrasli lični staratelj."

Irena je postajala sve više i više uplašena, ali se trudila da joj lice ostane prazno. "Moje mentalno zdravlje?"

"Da. Vaše mentalno zdravlje je postalo upitno u posljednjih nekoliko mjeseci, a ja sam sumnjao da se možete pobrinuti za sebe. Bilo bi najbolje da imate nekoga tko će Debeli kurac u guzici na vas."

"O čemu, dođavola, pričaš. Jesi li nekoga podmitio da me povjeri da više ne moraš imati posla sa mnom?"

Opet se ponašao kao da nije progovorila. "Vaš novi staratelj je gospodin Antonio Soto, i on je zamolio da odmah pođete s njim u svoj novi dom."

„Zašto mi to radiš. Mogu da se zaposlim, da ostanem kod prijatelja, treba mi samo pet minuta da spakujem torbu.Ja sam zdrava odrasla osoba za ime Boga, a ne jebeni mentalni bolesnik. Zaboravi torbu, idem odavde.” Irena je gurnula vrata i natjerala da prođe pored svog oca, ali on ju je zgrabio za rame i okrenuo prema sebi.

"Slušaj me, Irena." Protresao ju je. "Možda imaš osamnaest godina, ali ja sam i dalje tvoj otac. Ako ti kažem da uradiš nešto, uradićeš to. Proveo sam proteklih osamnaest godina trošeći novac na tebe i mislim da barem zaslužujem poslušnost!"

"Jebi se!" Pokušala je da se izvuče Slike kratke uske suknje i čarapa njegovog stiska, ali on je izdržao, pokazujući više snage nego što je mislila da je moguće.

"Prokletstvo, Irena, budi mirna. Ideš sa gospodinom Sotom, i tu ne možeš ništa. On bi sasvim legalno mogao da pozove policiju i da te ostavi na njegovom pragu. hoćeš. Da budeš skinut kao prokleti kriminalac?"

"Zašto ovo radiš?" Irena je zurila u oca kao da ga nikad prije nije vidjela.

„Spakuj stvari. Odlaziš za sat vremena. Soto čeka dole. Nemoj ni pomišljati da pokušaš da pobegneš. Slučajno je poveo nekoliko članova svog obezbeđenja sa sobom, i siguran sam rado bi vas progonili ako biste odlučili da napravite pauzu za to." Njen otac se okrenuo i sišao niz stepenice, ostavljajući Irenu da stoji na vratima, pokušavajući da ne vrišti naglas.

Nikada u životu nije bila toliko ljuta i uplašena. Mržnja prema ocu ključala joj je u venama, a užas pred onim što će doći doveo ju je do nesvjestice, ali je Irena učinila kako joj je rečeno; za sada se činilo da nema mnogo alternative. Spakovala je jedan veliki kofer pun odeće, knjiga i nekoliko stvari koje su pripadale njenoj majci. Trudila se da ne razmišlja o tome kuda ide ili šta će uraditi kada stigne tamo. Umjesto toga, koncentrirala se na presavijanje svojih košulja u savršene nabore i sređivanje knjiga po žanru i veličini.Provela je četvrt sata birajući odjeću koju će obući, i kroz sve to oscilirala između napadaja mučnine i napadaja drhtanja. Kada je prošao sat vremena, začulo se kucanje na vratima, a Irena je rekla kome god da je da uđe. Glas joj je bio prazan, presušen.

Ušao je div u crnom odijelu i pitao je da li je spremna da ide; sudeći po njegovom ušnom komadu, on je bio jedan od g. Sotov tim obezbeđenja. Irena je kimnula, a muškarac je uzeo njen kofer i izveo je kroz vrata ispred sebe. Sišla je niz stepenice poput zatvorenika koji silazi u ćeliju, pognute glave, lica skrivenog kosom. Željela je da je svog budućeg staratelja mogla upoznati u prkosnijem stavu, ali jednostavno nije mislila da se može natjerati da pogleda svog oca.

Na brzinu je provirila kroz kosu i vidjela da je u hodniku dolje čekaju dva muškarca. Jedan je bio njen otac, a drugi.Irenina glava se trgnula i ona je napravila nekoliko nehotičnih koraka unazad, udarivši u obezbjeđenje Prsata mokra prozirna sebe. Drugi je bio čovjek od sinoć. Nasmiješio se Ireni, a njegove jantarne oči svjetlucale su na popodnevnom suncu. Gledala je u njega na trenutak, a zatim se polako okrenula ka ocu, a glas joj je drhtao od bijesa i šoka.

"Ti.prodao si me. Prodao si me njemu da otplatiš ostatak svog duga." Poželjela je da mu ovo može viknuti, ali činilo se da njene glasne žice ne rade kako treba.

Njen otac nije hteo da je pogleda. Samo je promeškoljio noge i pogledao u pod. Irena je skrenula pažnju na stranca koji joj je sada bio novi staratelj. I dalje se smiješio, ali kada je uhvatio pogled krajnjeg gnušanja koji je Irena uputila na njega, osmijeh je potamnio, a zatim nestao.

"Moramo otići." Rekao je i pružio joj ruku, ali ona je prošla pored Buble pornografska guza i izašla kroz ulazna vrata. Nije se osvrnula na oca.

Na prilazu je bila parkirana blistava crna limuzina, a Irena je stajala pored nje i čekala da je puste unutra.Soto joj se pridružio trenutak kasnije i otključao vrata limuzine, uvodeći je unutra dok je čovjek iz obezbjeđenja spremio njen kofer u prtljažnik.

Njen novi staratelj je ušao u limuzinu za njom, ali na Irenino užasavanje, niko drugi nije krenuo za njom. Sigurnosni tim mora imati svoje vozilo. Na trenutak se uplašila da će Soto sjesti pored nje, ali se smjestio nekoliko stopa dalje. Vrata su se zatvorila, a onda je ostala sama sa strancem s kojim će sada živjeti. Nijedan od njih nije ništa rekao dok je limuzina pobjegla s prilaza, a Irena je iza sebe ostavila sve poznato.

"Hoćeš li piće?" upita Soto, ustajući sa svog sedišta i prišavši šanku na suprotnoj strani limuzine.

"Ne."

"To je vjerovatno najbolje. Na trenutak sam zaboravio da u ovoj zemlji nije osamnaest godina starosti za piće."

Irena ništa nije rekla. Usredsredila je svoju pažnju na krajolik koji je leteo pored prozora. Staklo je zveckalo dok je Soto točio sebi piće. Vratio se na svoje mjesto, sedeći samo malo bliže njoj nego ranije. Irena ga je pokušala ignorirati, ali biti u zatvorenom prostoru s ovim čovjekom bilo je kao da si u istom autu kao divlja životinja. Nije znala zašto ju je uzeo u zamjenu za dug njenog oca, ali je sumnjala da je to zato što je on bio zabrinut za njeno dobro.

Prošlo je skoro dvadeset minuta dok je Irena odlučno zurila kroz prozor prije nego što je Soto progovorio. "Znate, gospođice maršal", rekao je, prelazeći jednim dugim prstom preko ruba čaše, "ne mogu a da ne pomislim da pokušavate izbjeći diskusiju o svojoj situaciji."

Irena nije skrenula pogled s prozora. "Šta god ti daje tu ideju?"

"Bez obzira na to kakva su vaša osjećanja u vezi s tim, gospođice maršal, ona ne mijenjaju činjenicu da ste sada pod mojom brigom. Trebali biste izvući najbolje iz situacije. Mislim da ćete otkriti da mogu biti velikodušni čuvar."

Irenina lažna ravnodušnost odsjekla je samozadovoljne prizvuke u Sotovom glasu."Oh, prestani da se ponašaš kao da saosećaš sa mnom. Ti si me doveo u ovu situaciju na prvom mestu. Šta dođavola misliš da radiš, kupuješ me kao stoku. "Uništio sam svoj život. Trebalo je da idem na koledž. Trebalo je da dobijem diplomu iz engleskog, a zatim da živim u boemskom siromaštvu. Kako si to mogao da mi uradiš?" Irenino disanje se ubrzalo i boja joj se popela na obraze, nije mogla bijesno da pogleda Sota, pa je bijesno pogledala u zid nekoliko centimetara od njegovog lijevog uha.

"Smatram da si mnogo vredniji od komada stoke."

"Čak te i ne poznajem!"

"Siguran sam da će to uskoro biti ispravljeno."