Farma masti

Čitaoci koji se pitaju šta je sve ovo mogu dobiti malo jasnoće iz priče pod naslovom "Most". Daje kontekst i više, ne samo orijentaciju, već i dublji uvid u glavne i sporedne likove.

Izvinjavamo se zbog grešaka u kucanju i drugih grešaka ovdje. Potražite revidirane verzije nekih priča.

--

Išli smo na japanski događaj. Prva sam stigla sama i dok sam čekala da mi se pridruže Akemi i moj brat Tomas, prišla sam pultu da vidim šta je za večeru.

"Čuka-don" (kineska činija za pirinač). Pogledao sam u lonac. "Odlično." Nagnuo sam se prema još jednom od dovoljno velikih lonaca da poslužim okupljene goste. "A takođe i kari. Uvek dobar. Problem je što moram da izaberem samo jedan."

Čovjek iza pulta i njegov kolega su mi se nasmiješili.

"Zašto nemaš oboje?" on je rekao.

"Mogu li?"

"Naravno!"

Došao je red na njih da postavljaju pitanja.

"Imate ukusnu japansku hranu kod kuće, zar ne?" rekao je drugi muškarac nakon što sam spomenuo da je moja žena iz njihove zemlje.

"Da, ali to je jedno ili drugo. Ne mogu da jedem chuka-don i kari u isto vreme." Sa osmehom sam dodao da je moja žena samo jedna osoba, sposobna samo za toliko u kuhinji.

"Ali dobijate japansku hranu i kulturu", rekao je prvi čovjek s kojim sam razgovarao namigujući. Šta je mislio pod "kulturom". Još se pitam šta Japanci misle o Amerikancu sa jednom od njihovih žena.

"Kladim se da kod kuće pričate engleski", rekao je jedan od servera. Sad zaboravljam koji je - jedan je bio brkat i podložan, drugi viši i ne baš, ali gotovo previše radoznao, nadmoćan. Pokušao sam da ignorišem samozadovoljne prizvuke izjave, koje sam možda samo zamišljao. Istina je da je Akemijev jezik teži za učenje od mog i prirodno je da se Japanci ponose njegovom složenošću.

"Pa, pokušali smo mijenjati dane." Objasnio sam, govoreći engleski na jednoj i japanski na drugoj.

"Vau", rekao je. Obojica slušaju sa zanimanjem.

„Ali nije uspelo.U japanskim danima količina razgovora je bila manja. O kvaliteti da i ne govorimo. Ha ha."

Spreman sam da se smejem sebi. Istina je da nisam mogao da savladam njen maternji jezik. Nema šanse. Nije da sam se mnogo trudio. Vidite, tu je moj izlaz. Mogu se učvrstiti u ideji da bih, da sam se zaista potrudio, mogao postati tečan. To nije bio nedostatak sposobnosti. Tako da bih voleo da verujem. Ha ha. Da, ha ha.

"Kako misliš?" Rekao je čovjek iza pulta sa loncima, posuđem i priborom. Nisam razumeo. (Ovo je bio prvi momak, brkati, sećam se iz nekog razloga).

"Zato što nisam znao mnogo japanskih riječi, pa bismo u dane samo na japanskom govorili manje. U dane kada smo govorili engleski, govorili bismo mnogo više."

Bilo je istinito i smiješno. Ono što bismo uradili je da sačuvamo stvari koje smo hteli da kažemo za engleske dane. Japanci su bili poput zadržavanja daha. Barem su se meni tako osjećali.

Visoki poslužitelj u svojoj bijeloj odjeći zurio je u mene. Pokušavate da shvatite ili zamišljate?

"Tako da sam u osnovi odustao. U pravu si. Sada je sve na engleskom."

Moje misli su se kretale svojim tokom, bez veze s ovom razmjenom, čak i dok se nastavila. Nije li za to rečeno da je to znak inteligencije, sposobnosti da se upravlja sa više ideja u isto vrijeme. Razmišljao sam da bi mu, kada je moj brat Tomas stigao na događaj tog popodneva, moglo biti teško prilagođavanje, jer nije bio uronjen u japanske stvari na način na koji sam ja postao otkako smo se Akemi i ja našli zajedno. Kao stariji brat, Tomas ne voli da bude nepoznat. Nisam želio da se osjeća nesigurnim u svom terenu. Nesiguran je čak iu optimalnim okolnostima.

Htjela sam za stolom za kojim ste stajali da jedete. Još jedan tip je bio tamo, Japanac, i započeo je razgovor - jer sam ja bio zanimljiv, drugačiji, Amerikanac tamo. Da li je to izazvalo njegovu radoznalost. Govorio je o svojim hobijima, starim i novim. Ne sećam se šta je dovelo do teme.

Igrom slučaja, ponovo se govorilo o izborima kao što je bilo u prethodnoj raspravi o hrani za stolom za posluživanje.

„Sviram gitaru,“ rekao je tip koji je prekinuo da muva hranu da bi me angažovao.

„Voleo bih da i ja sviram bubnjeve“, nastavio je. "Sada nemam vremena ni za gitaru!" Nabacio je izrugivan izgled koji mi je bio poznat u mom ophođenju s ljudima iz Akemijeve zemlje. Istina je da većina Japanaca toliko radi na svom poslu da im je slobodno vrijeme ograničeno. Vrlo su dobroćudni u pogledu žrtvovanja, prihvataju obavezu da doprinesu društvu, svojoj zemlji, žale se uglavnom samo blago, sa humorom. Činilo se da ovaj tip nije izuzetak.

"Takođe sam svirao bubnjeve", rekao sam.

Čovjek s kojim smo dijelili sto se razvedrio. Ali nije se imalo mnogo dalje reći jer sam odustao od tog projekta jer sam imao Japance.

Akemi je samo slušala, zabavljena, povremeno su joj se podizale obrve. Očigledno nije osjećala potrebu da doprinosi davanju i uzimanju, jer je smatrala da je dovoljno da je publika za to.

"Svirate li akustičnu gitaru?" Rekao sam, pretpostavljajući da je prijateljski prijateljski stranac učinio i da promijenim temu.

"Električna."

"Pa, evo još nekoga ko svira električnu gitaru." Tomas je stigao, zakoračio je prema nama, viši od mene, ali još uvijek nemiran.

Nije baš neki istraživač drugih kultura, zadovoljan je svojom i tu je prilično samouvjeren.

Iako je ljubazan i dobar u pokazivanju samopouzdanja (pomaže njegov zgodan izgled), nije mu lako u novim društvenim situacijama. To vidim jer sam mu brat. Reći će nešto pogrešno, ispasti budala, mnogo mu je stalo do utiska koji ostavlja na druge, čak i na strance, što mi se čini žalosnim, sramotnim - ali naravno tu ne mogu ništa. To je dio onoga ko je on.

Thomas je izgledao kao da želi da sam sam kako bismo mogli opušteno razgovarati i mogao je komentirati strance oko nas umjesto da se mora slagati s njima, pridružiti se svijetu u kojem mi je prilično ugodno (uprkos nedostatku jezične vještine) ali nije.

"Možete razgovarati s njim o tome", rekao sam japanskoj trećoj strani. Mislim, svirala sam električnu gitaru. To im je dalo nešto zajedničko, i, iskreno, bio sam srećan što sam imao priliku da se odmorim od razgovora sa tipom, koji je malo previše pričao. Pogledao sam okolo do Akemija. Kako se osjećala. Šta je osećala?

Da, kad smo već kod nesigurnosti. I ja sam, samo na drugačiji način od Tomasa. Čini se da nikada ne sumnja u sebe u stvarima srca. Oduvijek je bio popularan među ženama (zaista je neobično nadaren u odjelu za izgled), svoje uspjehe uzima kao nešto što se podrazumijeva, dok ja još uvijek vidim Akemija kao nevjerovatnu sreću i osjećam da možda neće potrajati. Jedna stvar koju Akemi sigurno ima u meni je muškarac koji je nikada ne uzima zdravo za gotovo.

Telefon

Otišla sam na godišnji pregled, tokom kojeg je doktor odlučio da uradi rendgenski snimak grudnog koša. Kasno popodne, rano uveče, medicinska sestra me je pozvala kući i rekla da je slika mutna, da sam se pomerila dok su je uzimali, i trebalo bi da dođem po drugu.

Zašto mi to nisu mogli reći dok sam još bio u kancelariji. Osjećao sam se iznerviran što moram ponovo ići tamo, provoditi više vremena, kao i zbog kašnjenja rezultata pregleda, čekanje koje me uvijek dovodi na ivicu. Očigledno ništa nije u redu sa mojim zdravljem, ali nakon četrdesete nikad se ne zna.

Sljedeći poziv koji je stigao bio je bolji.

Čitalac mog pisanja telefonirao je iz inostranstva. Sviđaju mu se moje stvari i prati ga neko vrijeme. On i ja smo se zapravo jednom sreli kada smo Akemi i ja putovali u njegovu zemlju.

"Šta radiš?" pitao.

„Upravo sam gledao košarkašku utakmicu. ____ pobjeđuju, što je iznenađenje.Igraju protiv ____, koji su mnogo bolji tim - ali pretpostavljam da vas ovo ne zanima." Zastao sam.

"To je doigravanje. Ha ha." Objasnio sam i nasmijao se, primjećujući velike razlike između njega i mene, koje sam na trenutak zaboravio. Prošlo je dosta vremena Sisanje golih grudi smo razgovarali, a ne često. On je ozbiljan, čak i težak tip. Evropski.

"Ja zapravo ne pratim igre", potvrdio je Chris. "Samo provjeravam rezultate."

Sumnjao sam da je i to uradio. Nije se bavio sportom. Evropljani koje poznajem daju sve od sebe da opuste druge u razgovoru. Pažljivi su, čak i do greške.

"Pa kako je tvoja porodica?" Pitao sam.

"Moja porodica je dobra. Kada ćeš završiti pisanje?" Mislio je na trenutni projekat u izradi. Poslednje je usledila duga pauza. Mjesecima nije vidio ništa novo od mene.

Chris je intelektualac - barem superioran intelekt. Hot emo teen blowjob emo pišem, ne mogu da tvrdim slično za sebe.

Bio je nestrpljiv da pročita više. Zato je zvao. Nije želeo male razgovore.

"Zapravo tek dolazim do kraja."

"Kada ćeš to odštampati?"

Voli štampanu verziju, više voli rad koji može da drži u rukama.

"Kad nađem vremena, slobodan sat. To traje, znaš."

Toliko stranica. I na poslu koristim štampač koji je tražen.

Chris je bio malo nasrtljiv, ali je razumio mane umjetnika. U stvari, bilo je dobro znati da se tako nestrpljivo veseli čitanju više o Akemiju i meni. Poželeo sam da pišem više i bolje i da je volim sve bolje i bolje, čim sam prekinuo telefon. Ali ona je bila napolju.

Od ranije

Akemijeva prijateljica je pričala o odmoru sa dečkom, rekla da su išli na plažu.

"Bilo je dobro, ali stvarno nisam mogla da se opustim tamo, ha ha, jer svaki put kada sam ostavila dečka samog, na primer kada je bila odbojkaška utakmica, druge žene bi došle i probale sa njim."

Pošto nikada ranije nije čuo ništa slično, Mitchell je pogledao Akemi u potrazi za tragovima i vidio da izgleda da razumije.

Još jedan njen prijatelj primijetio je njegovu zbunjenost i objasnio: "To je zato što je Meksikanac. To je meksička stvar. To je tako uzbudljivo."

"Dečko?"

"Tako je."

Mičel je rekao: "Nisam imao pojma" i pokušao da razmisli. Sjetio se jednog meksičkog učenika u jednom od svojih razreda koji je izgledao prilično atletske građe. Možda je puno vježbao. Sa remenima, širokih ramena, ne posebno visok, fin momak, tih. Da li su to mislili Akemi i njeni prijatelji, pomislio je.

Vidio je da postoji njemu nepoznati svijet, da žene imaju svijet za sebe širi nego što je dosegao njegov pogled, drugačiji nego što je on pretpostavljao. Tamo su se Therapist stvari koje nije mogao zamisliti. Ideja mu nije posebno smetala. U stvari, svidelo mu se. Vive la different!

Akemi je posjetila prijateljičinu spavaonicu i brinula se o njenoj mački dok je nije bilo. Sada joj je rekla: "Volim da sedim mačke, vidim drugačiji život. To je prekid rutine, osveženje. A tvoja mačka je tako privržena. Tamnosmeđa, dugodlaka mačka se trljala o nju, ceni hranu koju dala i više; činilo se da je životinja iskreno bila topla za njeno prisustvo.

"Ti Vintage fotografija u boji ga učinio takvim", dodao je Akemi.

"Ne", rekao je prijatelj. "Nisam mogao da napravim njegovu ličnost. Samo sam srećan što ga imam."

Ponekad, šetajući s Pam ili išao s njom na koncert ili bilo šta drugo, Mitchell je osjećao da bi skoro mogao zaboraviti Akemi, i gotovo je poželio da to može. To bi mnogo olakšalo stvari. Tada se osjećao gotovo krivim Akemi, što nije mislio na nju!

Nastavio je da uči o njenom jeziku i kulturi, ne na bilo koji sistematski ili dubinski način – znao je da je previše zauzet da bi zaista stekao bilo kakvo sveobuhvatno znanje. Pričala je o hobiju u kojem je uživala u Japanu u srednjoj školi, kendou, vrsti borbe mačevima za sport, okupio se Mitchell.

Objasnila je da na japanskom postoji mnogo disciplina koje se završavaju riječju "do" i da to znači "ulica" ili "put".

"Busshido je ratnički put. Busshi je ratnik. Judo je meki put. Ju znači mekan. Shodo je kaligrafija. A kendo znači put mača. Možete li pogoditi. Ken je mač."

„Da, znam šta je kendo“, rekao je Mičel pre nego što je Akemi nastavio. "To je kao mačevanje, zastrašujuće izgleda, kao da te robot obrušava. Ha ha." Imitirao je pogled koji je vidio i zapamtio, dvije ruke prekrižene na dršku masivnog sječiva koje je držao uspravno.

Akemi ga je podsjetio da je oružje napravljeno od drveta. "Mislim na bambus. Ne seče."

Nastavila je malo više o tome kako funkcionira njen jezik. "Shinken znači ozbiljan, biti ozbiljan u vezi nečega. A 'shin' znači pravi i 'ken' mač, isto kao u kendou, tako da shinken na engleskom znači pravi mač. Osoba koja je shinken spremna je da odbaci svoj mač za vježbu i uzmi pravu stvar. Zanimljivo, zar ne?"

Bilo je. Mitchell je rekao, "Stravljena sam zbog tebe."