Hot teen azijski ladyboy besplatno

Ovo je malo drugačija priča od moje uobičajene. Uklopio bi se u kategoriju Posljedice pod Loving Wives, ali to je zapravo druga priča. I dalje ću to staviti pod LW, ali prosudite sami.

Uredio i poboljšao uz komentare LadyCibelle.

*

Sjedio sam u čekaonici bolnice, uzalud pokušavajući da obuzdam svoje emocije. Bili su na toboganu, a meni je pozlilo od vožnje. Moj sin je bio u operacionoj sali i da li je preživeo ili umro nije bilo u mojoj nadležnosti. Njegove šanse bi mogle biti bolje, ali i to nije bilo od mojih Teen lezbejski koledž. Sve što sam sada mogao je čekati i moliti se. Ministar bolnice je sjedio sa mnom i davao sve od sebe da me razuvjeri, ali to je bio samo dio mog problema. Pitao me je da li želim da razgovaram ili da priznam, a ja sam potvrdno kimnula. Pogledao sam na drugu stranu sobe u kojoj je moja žena sjedila sama i odlučio se. Rekao sam mu da imam priču koju moram nekome ispričati. Zakleo se na ćutanje i ja sam počeo.

Moje ime je Michael Durant i imam tajnu. To je ono što sam krio od svih osim od svoje žene i što sam joj rekao prije nekoliko dana. To je tajna koja utiče na moje razmišljanje na mnogo načina i godinama sam pokušavao da smanjim uticaj na mene, ali poslednjih mesec dana to je bilo veoma teško. Možda će ono Mobilni nude screensaver radim zbog Cock tajne uništiti moj život i sve što mi je drago, ali zaista se trudim da to ne učinim. Pošto pričamo o tome, mogao bih da vam kažem šta je to, ali moram da uradim na svoj način. Moraš mi reći da to nikada nikome nećeš ponoviti, pogotovo ne mom sinu. Obećaj mi!

Dolazim iz prilično normalne porodice, odgajan u tipičnoj kući na Srednjem zapadu i živim sasvim normalnim životom. Moj otac Walter je bio mlinar u čeličani i imao je preko dvadeset godina staža. Bio je veliki čovjek, ali je uvijek izgledao kao džinovski plišani medvjedić, bio je tako lagan i ljubazan prema nama djeci. Alice, moja mama je bila mama koja je ostala kod kuće, Mone božanstveno jebano jako je nas djecu i čuvala naš dom sigurnim i sretnim.Bio sam drugo dijete u četveročlanoj porodici; dva dečaka i dve devojčice. Molly je bila najstarija, a Kate najmlađa. Moj brat Džordž je bio godinu dana mlađi od mene, a Kejt tri godine mlađa od njega. Prilično smo se dobro slagali samo sa normalnim svađama i tako.

Sećam se da je mama bila lepa žena, uvek lepo obučena i ljubazna. Bilo je puno žena koje su svraćale dok sam ja odrastao, a naša kuća je uvijek bila puna porodice. Mama je imala sestru Lucile koja je bila udata i imala je dvoje djece i iako je tata bio jedino dijete, njegova majka i tata su često svraćali, barem dok se nisu preselili na Floridu kada sam imala devet godina. Tako da naša kuća nikada nije bila tiha i nikada prazna. Bar koliko sam ja znao.

Stvari su se promijenile kada je Kate krenula u školu. Mama je konačno bila sama u kući tokom dana i počela je sve više da izlazi. Rekla je da se sastaje s drugim mamama kako bi planirala školske aktivnosti i slične stvari. Ionako me nije bilo briga otkad me nije bilo. Večeri su i dalje bile porodična stvar, a svi smo sjedili za stolom. To je bilo jedino pravilo na kojem je tata insistirao da nas slijedi. Morali smo biti tamo na večeri bez obzira šta se još događalo. Morao sam da odbijem neke školske aktivnosti zbog kojih sam morao da kasnim, a isto tako i Molly. Ali nijednom od nas nije smetalo.

Onda se dogodilo neočekivano: kada sam imao devet godina, razbolio sam se. Bio je to problem s bubrezima; oba bubrega su bila zahvaćena i bilo je sve gore i gore dok nisam stavljen na dijalizu. Doktori su mojoj mami i tati rekli da ću umrijeti ako ne dobijem transplantaciju bubrega. Očigledan izbor donatora bio bi brat i sestra, a George i Molly su bili očigledni izbori kao kandidati. Kejt je bila skoro premlada sa pet godina, ali Džordž je imao osam, a Moli jedanaest. Mama i tata su razgovarali o tome i odlučili pustiti Georgea i Molly da se testiraju. Oboje su bili voljni pa su testovi obavljeni i čekali smo rezultate. Tada su stvari postale stvarno čudne.

Mama je došla nekoliko dana nakon što su Molly i George testirani Amanda Folstad gola mi kaže da nijedno nije kandidat. Plakala je i pokušao sam joj reći da će biti u redu, ali ona je samo jače plakala. Nije se dugo zadržala i kada je otišla još je plakala. To me je malo uplašilo jer ako je bila toliko uznemirena, meni nije izgledalo dobro. Sada sam počeo da brinem da bih mogao da umrem, a za devetogodišnjaka je to bilo strašno. Nije mi bilo baš dobro kada je tata došao da me vidi. Rekao mi je isto što je uradila i mama, ali mi je rekao da postoji velika šansa da ipak dobijem bubreg iz nacionalnog registra. Rekao mi je i da su se svi moji rođaci testirali samo da vide da li mogu pomoći meni ili nekom drugom, pa je sve u svemu rekao da je dobro što sam bolestan ako naša porodica može pomoći nekom drugom. To je bio tata.

Pitala sam ga zašto je mama toliko uznemirena, ali on je rekao da to nema veze sa mnom. Bila je uznemirena zbog nečeg drugog, a on nije želio da priča o tome. Rekao je da će dolaziti rjeđe jer mu se mijenja radni raspored. To me nije zabrinjavalo jer se to dešavalo i ranije. Još je neko vrijeme pričao, a onda je otišao.

Dobio sam bubreg i transplantacija je zakazana iste sedmice. Imao sam priliku da vidim brata i sestre i malo smo razgovarali prije operacije. Jedna stvar koju sam naučio i koja me iznenadila je da tata trenutno nije kod kuće. On i mama su rekli da to ima veze sa tatinim rasporedom, ali Molly mi je nasamo rekla da mama mnogo plače noću i da nije mislila da je to zbog mene. Rekla je da ne zna šta se dešava, ali činilo se da tata često viče na mamu. Pitao sam je da li tata viče, a ona je rekla da jeste. To je značilo da je to nešto veliko. Rekla je da će me obavještavati i otišla.

Bilo mi je teško da se koncentrišem na bilo šta osim na ono što mi se dešava pa sam zaboravila na mamu i tatu kako je stigao dan operacije.Odvezli su me u operacionu salu, prebacili do stola od nerđajućeg čelika, srećom pokrivenog toplom čaršavom, a onda sam nakon nekoliko doktorovih gluposti izblijedila.

Probudio sam se u sobi za oporavak, omamljen i ne osjećam ništa. Premještena sam u privatnu sobu sa staklenim zidovima i spojena na neke mašine i vrećicu slane otopine. Medicinske sestre bi povremeno dolazile i ubrizgavale nešto u otvor za intravensku drip i to mora da je bilo zbog bolova jer nisam ništa osjećala. Bio je to sljedeći dan kada sam se zapravo ponovo pridružio svijetu živih. Sada mi je bilo neprijatno, ali i dalje sam mogao da pričam i razumem šta su sestre i doktori govorili. Sve je prošlo dobro, rekli su i ja ću moći ustati za koji dan.

Mama je došla da me vidi, nasmijana i držala me za ruku i rekla mi da je sve prošlo jako dobro i da su doktori zadovoljni. Pričala je o kući i djeci i kako im je. Rekla mi je da sredim sobu sa svime što će mi trebati kad dođem kući. Pričala je o svemu osim o tati. Kada sam ga spomenuo, njen osmijeh je nestao i vrlo tiho je rekla da će doći kad bude mogao. Ostala je još samo nekoliko minuta pa je otišla, rekavši da će se vratiti kasnije.

U narednih nekoliko dana i mama i tata su svratili da me vide, iako u različito vrijeme. Obojica su izgledala dobro, ali nijedna nije pričala o drugom. Kako su se stvari razvijale i ja sam postajala bolje i mogla sam da se vratim kući, počela sam da se pitam da li je moja bolest izazvala probleme između mame i tate. To mi je raslo u mislima dok nisam bio siguran da su uznemireni zbog mene. Sa devet sam još uvijek mislio da je moj utjecaj na svijet veći nego što je zaista bio i ako su se svađali ili svađali, to je morala biti moja greška. Bio sam pozitivan kada je došao dan da budem otpušten i pojavio se samo tata. Rekao je da me mama čeka kod kuće i da se brine da je sve u redu, ali ja sam znala da je to zato što je tata htio po mene, a ona nije htjela s njim.To je bilo zbog mene!

Kod kuće mi je tata pomogao da uđem i pokazao mi promjene koje je mama napravila u dnevnoj sobi. Postavila je krevet za jednu osobu sa pomoćnim stolićem i svjetlima za mene da se ne bih morao tako često penjati stepenicama. Bilo je uredno i bio sam uzbuđen zbog toga. Molly i George su me ismijavali, ali Kejt im je brzo rekla da me ostave na miru. Bilo je divno vratiti se kući gdje su stvari bile kakve treba da budu. Tata mi je pomogao da sjednem i razgovarao sa mnom nekoliko minuta prije nego što je rekao da mora ići. Kada su deca otišla, ostavivši mene i tatu nasamo, konačno sam ga pitala:

"Tata, šta nije u redu. Znam da ste ti i mama uznemireni što sam se razbolio i znam da to stvara probleme. Ne znam šta da radim osim da kažem da mi je žao što sam se razbolio. Ne želim da se razbolim. problemi između vas dvoje."

Na svoju večnu sramotu, počela sam da plačem pred tatom. Htela sam da sakrijem suze, ali jednostavno nisam mogla i bila sam užasnuta kada sam morala da ugušim jecaj. Tata je samo stavio ruku na moje rame i nežno je stisnuo. Htjela sam sakriti lice u njegovim grudima, ali muškarci nisu radili takve stvari. Obrisala sam oči rukavom i umorna da se okrenem, ali tata je uradio nešto što ni dan-danas neću zaboraviti: stavio mi je ruku ispod brade i poljubio me u čelo. Tata me je zaista poljubio. Zatim, da pojača moj šok, podigao mi je lice kako bi me mogao pogledati u oči i rekao;

"Majkl, dobro me čuješ i čuješ. Šta je između tvoje majke i mene nije tvoja krivica. To nema veze sa tvojom bolešću. Ti si moj sin i ništa to neće promeniti. To pamti bez obzira na šta Čuj. Tvoja majka i ja te volimo i ništa što ćeš učiniti neće promijeniti ni to."

Pustio me je i onda ponovo pitao: "Da li razumeš šta sam upravo rekao?"

"Da, tata. Razumijem. Razumijem." Hteo sam Iz tog duponta nastao je najlon mu ugodim, ali sam zaista bio zbunjen onim što je rekao.Šta je mislio kada mi je rekao da sam njegov sin. Naravno da jesam. I kako bi to išta moglo promijeniti. Šta je mislio kada je rekao 'bez obzira na to što čujete?'

Nagnuo se i veliki plišani meda me poljubio u obraz. Htjela sam ponovo zaplakati, ali ovaj put zato što sam ga toliko voljela. Samo sam ga držao kao muškarac. Ustao je, pogledao me na trenutak prije nego što se okrenuo i izašao.

Uz maminu pomoć i podršku, ozdravio sam i počeo da radim više stvari. Počeo sam malo hodati i ubrzo sam hodao po velikom dvorištu oko naše kuće. Molly mi je pomagala popodne kada je bila kod kuće i počeli smo da se povezujemo više nego u prošlosti. Prošlo je otprilike tjedan dana otkako je tata razgovarao sa mnom, a ona mi je jedno veče pomagala da hodam gore-dolje. Malo me je boljelo pa mi je pomogla da dođem do stolice. Dok sam se odmarao, pogledala je okolo da se uvjeri da mama nije u blizini nego mi je šapnula.

"Jesi li primijetio da tetka Lucy i ujak Frank nisu bili tu. Nisam ih vidio od dana kada se tata odselio. Mislim da ovdje nešto smrdi. Nisu bili tu čak ni da te vide i to je jednostavno čudno "

Razmišljao sam o tome i bila je u pravu. Nisam vidio ni jednog ni drugog osim kad su stali da me vide u bolnici. I to je bilo stvarno rano jednog jutra prije nego što su mama ili tata trebali doći da me vide. Oduvijek sam bio blizak sa ujakom Frankom pa je bilo još smiješnije.

"U pravu si. Prvo sam ih vidio u bolnici, ali ne otkako sam bio kući. Pitam se zašto. Misliš da se svađaju s mamom ili tatom?"

"Pobeđuje me. Samo sam se pitao znaš li nešto. Ali dobre vijesti: tata se sutra vraća kući."

"Bez šale. To su sjajne vijesti. Nedostaje mi sada više nego ikada. Pretpostavljam da je to zato što sam toliko kod kuće."

Molly je bila u pravu: tata se te noći vratio kući i proveo je dosta vremena sa mnom, gledajući šta mogu učiniti i dajući mi komplimente za moj oporavak.Djelovao je tiho i tužno više nego što sam ga viđala ranije, ali bio je kod kuće i to je bilo važno. Vratili smo se na večeru zajedno s tatom na jednom kraju stola i mamom na drugom. Svi smo zajedno pričali kao i do sada, ali sada su tata i mama razgovarali uglavnom s nama, a ne jedno s drugim kao nekada. Ali bio je kod kuće.

Moja transplantacija je trajala i nakon pet godina i dalje sam bio u redu bez znakova odbacivanja. Bio sam na lijekovima i biću do kraja života, ali išlo mi je odlično. Vratio sam se u školu, kućni život je bio prilično rutinski i činilo se da su mama i tata bolje. Još uvijek je nedostajalo one sreće i radosti koja je obilježila prethodne godine, ali o tome nismo ništa razmišljali. Diplomirao sam i otišao na fakultet, živeo u kampusu i vraćao se kući samo za praznike. Ostala sam i pokušala završiti diplomu u rekordnom roku i uz tatinu financijsku pomoć uspjela sam to učiniti za manje od četiri godine, napredujući skoro godinu dana ispred Molly koja je krenula tradicionalnim putem.

Zaposlio sam se kao projektant u GE-u i ušao u odjel medicinskih mašina. Bio je to dobar posao i zaradio sam pristojan novac. Pomogao sam tati oko troškova za ostatak porodice, a Molly i ja smo zaradili dovoljno da pomognemo Kate pred kraj. Čak i uz to, ostalo mi je dovoljno da pronađem svoje mesto i da počnem da izlazim.

Imala sam dvadeset i četiri godine kada me jedne večeri nazvala mama i zamolila da svratim do kuće kad god mogu. Rekla je da ona i tata žele da razgovaraju sa mnom i da mi kažu nešto što bih morao da znam u nekom trenutku svog života. Rekao sam joj da ću doći naredne večeri pošto je moje interesovanje probuđeno. Završio sam posao, odvezao se kući da se presvučem i otišao kući da vidim roditelje. Prvi put sam bio kod kuće nakon više od mjesec dana. Često sam zvao, ali izgleda da nisam našao vremena za posjetu.

Ušao sam i zatekao mamu i tatu kako sjede u porodičnoj sobi i tiho razgovaraju.Nešto mi je smetalo u atmosferi, ali sam uzela sok iz frižidera i ušla da im se pridružim. Bili smo sami, ostatak porodice ili u školi ili vani navečer. Samo je Kate još uvijek živjela kod kuće.

"OK, pa šta ima. Šta treba da znam?" Pokušavao sam da bude lagan, ali nijedno od njih se nije nasmiješilo. Tata je pogledao mamu, ona je klimnula, ali kad je okrenula glavu, vidio sam suze u njenim očima. To me je uplašilo. Ovo neće biti dobra vijest. tata je počeo:

"Postoji nešto što trebate znati ako ćete se ovih dana vjenčati i imati vlastitu djecu. Mislimo da je vrijeme da znate." Zastao je i vidio sam mamu kako odmahuje glavom kao da želi poreći sve što je rekao.

"Ja nisam tvoj biološki otac Mike."

Ta rečenica je visila u vazduhu kao giljotina, lebdeći i čekajući da padne. Pogodio me dovoljno jako da me uvjeri da je pao: direktno na moj vrat. Šta je mislio, a ne moj biološki otac. Šta je to značilo?

"Mama. Tata. Šta to znači. Šta to znači?!" Znam da nisam Dept 56 Tree suknja smisla. Znam šta je to značilo, ali nije moglo biti stvarno. Zašto bi mi to uradili. Zašto bi me ovako povredili. Zar nisam uradio sve što su očekivali od mene. Trudio sam se da budem dobar sin. Razbolio sam se, da, ali nisam ja kriv!

"Ne zaslužujem ovo. Nisam ja kriv što sam se razbolio. Nije. Je li to ovo. Da me kazniš zbog onoga što sam uradio tebi i mami. Je li to to. Ja sam izvini što sam te razdvojio, ali nisam tako mislio!" Znala sam da sam histerična, ali osjećala sam da se sve to srušilo na mene: kad su se razdvojili, kad se tata odselio, kad je mama počela stalno da plače. Sve zbog mene i sada su to radili da me odgurnu.

Skočio sam i počeo da koračam po sobi. Povrijeđen sam; izbezumljen i ljut. Nisam htela ovo. To ne može biti istina. Ali dok sam koračao, počeo sam da vidim drugu mogućnost; da nisam ja bio razlog što su se razdvojili.Možda se nešto dogodilo kada sam se razbolio što je tati govorilo da nisam njegov biološki sin. Možda je to bilo to. Sada je sve imalo smisla. Sad sam se setio šta mi je tata rekao tog dana: "Ti si moj sin i ništa to neće promeniti. Pamtiš to bez obzira šta čuješ." Sada je to imalo smisla. Sad je svaki mamin plač imao smisla.

Odjednom sam se ponovo smirio. Vijest je i dalje bila užasna i nešto što nisam želio čuti, ali sada sam znao da nisam ja bio razlog za razdvajanje mojih roditelja. Nisam bio kriv. Uprkos lošim vestima, osećao sam se silno drago što nisam svojom nesrećom uništio njihove živote. Ali sad sam morao čuti ostatak. Sjela sam i okrenula se mami i rekla,

"Reci mi mama. Reci mi ono što moram da znam. Spreman sam da slušam." Lice mi je bilo mirno i srce mi se sada smirilo pa sam bio spreman da znam ko je moj otac. Dok sam je gledao, mogao sam reći da je to jedna od najtežih stvari koje bi ona ikada uradila, i bilo mi je žao i nje i mog oca. Ovo je moralo i njega povrijediti.

"Tvoj biološki otac je tvoj ujak Frank. Samo on, Lucy, tvoj otac i ja znamo. Ostala djeca ne znaju i nemamo namjeru da im kažemo. Ovo je na tebi da znaš i radiš šta hoćeš."

"Kako se to dogodilo mama. Kako si dozvolila da se ovo dogodi. Zašto bi to uradila meni, nama. Ne razumijem." Nisam to trebao pitati i znao sam čim sam to rekao. Reči su je pogodile kao šamar i ona se rasplakala. A šamar je došao od mene, njenog sina. Pogled na priču tinejdžera a sam da se izvinjavam kada me je otac prekinuo. Bio je ljut, ne na nju nego na mene.

"Sine, to je između tvoje majke i mene. Nije na tebi da pitaš niti da sudiš. Ti si moj sin, volim te, i tu je kraj. To smo ti rekli samo iz medicinskih razloga. Frank je dao meni njegove zapise i sada su tvoji. On se više ne interesuje za moju porodicu kao što dobro zna. Ako si odlučila razgovarati s njim, to je tvoja stvar a nije moja. Ovo je kraj.Razumiješ li sine?"

Ognuo sam glavu od stida i odgovorio: "Razumem i izvinjavam ti se, majko."

To je bio kraj što se mog oca tiče. Uradio je ono što je morao da uradi kako bi to bilo u redu sa mnom i ništa više nije potrebno reći. Poneo sam tu tajnu sa sobom kada sam se vratio na posao i više o tome nisam ni sa kim posle toga razgovarao. Niko od moje braće i sestara to nije znao i ja im nikada nisam rekao. Bio sam njihov brat i tu je i za mene bio kraj. Što se čika Franka tiče, on me uopće nije zanimao. Možda je bio moj donor sperme, ali je povrijedio mog oca i to je bilo neoprostivo.

Naučio sam da se nosim sa ovim novim informacijama i, istina, to je malo uticalo na moj život. Nastavio sam da se ponašam prema roditeljima baš tako. Ništa više nije rečeno između nas i ja sam prihvatio da je to pitanje zakopano što se njih tiče. Nastavio sam da radim i napredovao u svojoj oblasti, a godinu dana kasnije upoznao sam svoju suprugu Marilyn. Bila je inženjer kao i ja, iako u drugom odjelu, i dosta je putovala, ali smo našli vremena za sastanak. Pogodili smo se i počeli isključivo izlaziti, a ubrzo smo se i vjenčali. Moj brat Džordž mi je stajao kao kum, majka i otac su bili prisutni zajedno sa mojim sestrama. Ujak Frank nije došao, kao ni tetka Lucile iako je bila pozvana. Ona i moja majka su razgovarale, ali se nisu vidjeli deset godina. Ali vjenčanje je bilo divno, a ja sam bio sretan čovjek. Marilyn i ja smo bili zaljubljeni i bili smo sretni zajedno. Nikada nisam osetio potrebu da joj kažem svoju tajnu pa sam je nastavio da čuvam za sebe.

Oboje smo radili za GE Medical pa smo udružili naše resurse da kupimo naš prvi dom. Uselili smo se i počeli raditi na porodici. Prvo dijete smo dobili nakon skoro četiri godine braka. Bio je to dječak i nazvali smo ga Lawrence Walter Durant, po našim očevima. Marilyn je ostala kod kuće dok je Larry bio mali, ali se onda vratila na posao dok je Larry bio u vrtiću. Deset mjeseci kasnije bila je trudna s našim drugom.Ona je rodila djevojčicu koju smo nazvali Paula po njenoj majci. Bio sam sretan jer je moja porodica počela da raste. Do tada sam već bio dovoljno dobro da je odlučila da da otkaz i ostane kod kuće sa našom decom. Postojao je period tokom naše sedme godine braka kada su stvari postale teške i mi smo se zapravo na kratko razdvojili. Razgovarali smo o razvodu, ali nakon što smo se dogovorili o bračnom savjetovanju, uspjeli smo zajedno raditi na obnovi onoga što smo izgubili. Stvari su se popravile i Marilyn je zatrudnjela s našim trećim, dječakom kojeg smo nazvali Vilijam.