Filipina xxx priča

(U ovoj priči skoro da i nema seksa, pa budite upozoreni)

*

Patty i ja smo bili u braku više od 18 godina na dan kada sam stajao u toj sudnici. Naš razvod je bio jedna od onih "bez krivice", tako da su rezultati bili očigledni, bez svađa. Stalno sam gledao u ženu koju sam toliko dugo volio, nije me ni jednom pogledala.

Tada me je sudija Walton strogo pogledao.

"Neće biti problema s tobom, sine?" Rekao je. To nije bilo pitanje.

Sudija Walton je posjedovao više od pola grada, imao je moć nevjerovatnu. Znao sam to, pa sam samo ponizno klimnuo glavom i izašao.

Sve se srušilo za nekoliko kratkih sedmica. Da je neko ranije pitao, odmah bih odgovorio da smo Patty i ja jedna osoba, u paru za cijeli život, sretni.

Ispostavilo se da to nije tačno.

Razmišljao sam o tome kasnije, pitajući se kako, dovraga, i zašto mi je Patty to uradila. Mislio sam da znam zašto, odjednom se pojavio novac, nešto što nam je do tada uvijek nedostajalo. Novac mi nikada nije bio važan, bili smo porodica, bili smo zaljubljeni. Ionako sam tako mislio, ali na kraju, pretpostavljam da su novac i stvari bili važni za Patty.

Imali smo veliku hipoteku na našu kuću, ona je već imala jednu hipoteku, a mi smo podigli drugu. Unovčio sam svoj penzioni plan, to je bila sitnica, ali nam je pomoglo da odbacimo dogovor o kupovini te banje. Još uvijek smo dužni mnogo na imovini i poslovanju.

Kako je, dođavola, Patty upravo napravila čekovnu knjižicu za koju nisam imao pojma da ona uopće ima, i počela pisati čekove. Otplatila je imovinu, naterala me da potpišem da raskinem poslovno partnerstvo i dala mi ček na 80.000 dolara.

Samo tako.

Nisam znao odgovor, toliki novac sigurno nije došao iz naših poslovnih aktivnosti, proklet bio nezakonit. Mjesto je zarađivalo i to poprilično.

Ali ne toliko.

Dobar dio je bio što sam imao debeo bankovni račun. Iskreno, više nego što sam ikad sanjao.

Osim toga, sada nisam imao Pornografija u koži, nisam ništa dugovao. I naša djeca su krenula dalje, redovno sam slao čekove za njihovo školovanje, ali znao sam da im je Patty slala mnogo više. Barem joj je stalo do toga.

Bio sam sumnjičav, skoro je morao da bude sudija Walton, jednostavno nije bilo drugog odgovora. Nešto se dogodilo između moje žene i sudije, on je morao biti izvor novca.

Imao sam viziju svoje žene sa njim, od koje mi je bilo mučno iznutra. Voleo sam je, ali sam takođe prešao granicu. Bio sam i neveran na neki način. Osećao sam krivicu zbog toga, možda je njena saznanja da sam ja uradio to bio uzrok?

Postojao je dug period kada sam pokušavao da okrivim sebe.

Sada nisam imao načina da to vratim, nisam imao načina da se vratim u naš jednostavan, ali sretan život jedno s drugim.

Mala zajednica imala je malo pravih tajni, pričale su se da je Sudija u svemu. Čak i lokalna politika, ako je neko htio da se kandiduje za gradsko vijeće, gradonačelnika, bilo šta što je bilo važno bilo je najbolje da ima Sudiju na svojoj strani ili se nekako činilo da glasovi jednostavno nisu došli.

Bila je fabrika betona, fabrika asfalta, građevina, materijali. Listovi su to nazvali ekonomskim razvojem, izvještavali o naporima Lučke komisije da dovede posao u našu zajednicu. Čitao sam priče, gotovo bez greške sam našao sudiju Waltona negdje u mješavini.

Ja. Radio sam u mlinu, a pola radnog vremena u drugoj banji u gradu. Šta sam nameravao da uradim u vezi sa onim što se dogodilo. Istina je da nisam htela da uradim ništa.

Skoro sam zaboravio, odustao od dana kada mi je zazvonio telefon i to je bila Janet, žena sudije Waltona. Tražila je seansu, objasnio sam joj da sam legitiman, u mislima mi je bljesnulo sjećanje na neke od vrućih seansi koje sam joj održao u našoj banji.

Nagovijestila je da bismo mogli imati sesiju samo između nas, dala je do znanja na šta je mislila.

Rekao sam joj da navrati. To je bila greška.Imao sam na umu da se osvetim, uzmem sudijevu ženu na Girlfriends na koji on nikada nije mogao, na način na koji nije mogao da se meri.

I ja sam uradio upravo to. Počeli smo na stolu i završili na podu, a onda sam je nakon odmora ponovo uzeo.

Gotovo da nije bilo vođenje ljubavi ili seks. Više je bilo u bijesu, sav prigušeni bijes koji sam osjećao da sam bio izdan izašao je iz mene. Moj penis je bio oružje, ona je bila vlasništvo tog sudije. Pokušavao sam da je slomim dok nisam bio iscrpljen, vadeći to na njoj.

Ali nije učinila ništa da to zasluži, ionako nisam znao za to.

"Nikad nisam." Bilo je sve što je Janet rekla, pogledavši me nakon toga. Bila je natopljena znojem, raščupana. Onda me je poljubila, ustala gola i ušla u moje kupatilo. Izašla je za nekoliko minuta izgledajući kao i uvijek, prelijepa zrela žena. Sjedio sam tamo i gledao je dok se oblači i uz mahanje izlazi kroz moja vrata.

Nikad se nije vratila, ali tada to nisam očekivao.

Sljedećeg jutra sam se ustao opet osjećajući prljavo, postiđen sebe. Osjećaj osvete kojem sam se nadao nikada nije došao. Umjesto toga, činilo se da su mi usta bila puna žuči, tada se nisam mnogo volio.

Ušao sam u svoj kamion na posao, na pola puta sam vidio svjetla Tvrda bradavica trudna ogledalu. Bacio sam pogled na svoju brzinu, radio sam 30 u zoni 35.

Policajcu je trebalo solidan sat da završi pisanje karte, 55 u 35. Zbog toga sam zakasnio na posao. Dobio sam još jedan na putu kući.

Znao sam zašto. Treći je došao dva dana kasnije, znao sam da to znači da će mi osiguranje biti poništeno. Naravno, postojao je fond osiguranja od visokog rizika, znao sam koliko će to koštati.

Znao sam kako će mi stvari biti objašnjene.

Prešao sam prici čarape zrele čarape zrele srama zbog sebe do ludila.

Lude stvari su mi bljesnule u glavi, kao što je komad Scotchblooma za koji sam znao da gleda na parking u Pattynoj banji. Mogao sam se sakriti gore i čekati, lak udarac kada se pojavio sudija. Čak sam i maštao o putevima bijega kojima bih mogao ići, mogućim alibijima.

Napokon sam odmahnuo glavom, to je bilo stvarno ludo, to nisam bio ja. Nema šanse da bacim svoj život za njegov, nema šanse.

Ta misao je ipak postojala.

Sutradan sam se odvezao u dolinu, prodao svoj stari kamion i kupio auto, misleći da bi me to moglo nekako sakriti.

Zaustavljen sam na putu kući, na dugom dijelu puta. Sedeo sam umrtvljen, obema rukama na volanu dok se policajac približavao. Vidio sam da je to gradski policajac, ali bili smo 20 milja izvan grada.

"Znaš zašto sam te zaustavio, zar ne?"

"Da, imam prilično dobru ideju."

"Ne sviđa mi se ništa bolje od tebe, ali moram da zadržim svoj posao."

Samo sam klimnuo glavom.

"Neke stvari je najbolje ostaviti na miru." On je rekao.

"UREDU." Odgovorio sam. Stajao je tamo ćuteći neko vrijeme. Počeo sam da se pitam da li će me možda izvući iz auta, ošamariti ili tako nešto.

"Prokletstvo. Ne mogu te citirati. Jednostavno ne mogu."

Samo sam ga pogledao.

"Uredu onda." Okrenuo se i krenuo prema svom autu, zatim se zaustavio i vratio.

"Nikad nismo razgovarali." Rekao je, pružajući mi komad papira i brzo odlazeći.

Nisam to razumio, ali sam bio zahvalan što nisam dobio drugu kartu. Pogledao sam papirić, to je bio samo broj telefona.

To je bilo stvarno čudno. Sutradan sam stigao na posao, niko mi nije smetao. Izašao sam iz smjene, zatim se pospremio i otišao u banju. Imala sam samo dva klijenta i završila sam do 20 sati, pa sam odlučila da se spustim u kafić na obrok. Provjerio sam u džepu nešto novca, napipao papirić.

Impulsno sam stao kod govornice i nazvao broj. Zaista nisam očekivao odgovor, ne skoro u 21 sat, možda mašina za poruke ili tako nešto?

Javio se muški glas.

"Neko mi je dao ovaj broj, nisam siguran o čemu se radi?" Pitao sam. Nisam znao šta drugo da kažem.

"Ko si ti?"

"Dan Magnusan."

"Samo minut." Izdržala sam nekoliko minuta, taman sam htjela spustiti slušalicu kad se vratio.

"Jeste li na govornici?"

"Da."

"Dobro, nemoj koristiti onaj kod kuće ili svoj mobilni telefon."

Šta sad, dovraga. Mislio sam.

"Moramo razgovarati." Dao mi je adresu u gradu udaljenom više od 40 milja u unutrašnjosti.

"O čemu se radi?"

"Samo svratite i ne razgovarajte ni sa kim." Onda je prekinuo vezu.

Ne razgovaraj ni sa kim. O čemu. I nemoj koristiti moj telefon. Bio sam totalno zbunjen. Slegnuo sam ramenima i otišao dole u kafić, lepo večerao. Imao sam uobičajenu laganu šalu sa slatkom malom konobaricom koja je tamo radila, uvijek smo flertovali. Ali onda je flertovala sa svima, to je bio samo deo njenog posla. Nekoliko puta sam razmišljao da je zamolim za sastanak, ali nikako nisam stigao.

Sve je to malo pomoglo mom raspoloženju. Ipak, na putu kući gledao sam svoja ogledala, gledao okolo.

"Nemoj koristiti telefon kod kuće." Čovjek mi je rekao. To me činilo pakleno nervoznim.

Dva dana kasnije zaustavio sam se na parkingu poslovne zgrade u dolini. Paranoično, redovno sam proveravao retrovizore i sve vreme držao malo ispod ograničenja brzine. Zgrada je bila obična, spolja je bio samo broj.

Pozdravio me krupni muškarac, rukovao se sa mnom.

"Hvala što ste došli. Moramo vam postaviti neka pitanja." Dao je značku, pokazao mi je.

Odlično. Shvatio sam da sam sada vjerovatno stvarno u nevolji.

"Nisam ništa uradio." Protestovao sam.

Samo se nasmijao.

"Ne, ne baš, u svakom slučaju. Besplatne slike jedva legalnih drolja ne da nas briga za to. Ja sam John Baxter, radim za saveznu vladu. Istražujemo sudiju Charlesa Waltona.i vašu bivšu suprugu." Pogledao me naglašeno tražeći moju reakciju.

"Oh, za spa. nešto od onoga što. rade?" Osjetio sam ubod panike, jesu li i mene progonili?

"Ne, nije nas briga za to, ali brinemo se za korupciju."

"Korupcija?"

"Da, želimo znati o novcu koji ste dobili i odakle je došao."

"Patty mi je napisala ček, hej vidi, platila sam porez na to."

"Da, znamo." Nacerio mi se.

„Vidi, evo dogovora.Luka dolje je usvojila mjeru obveznice od 5 miliona dolara, a razlog je bio čišćenje okoliša. Znamo da je dosta sredstava preusmjereno preko lažnih kompanija, znamo da je Sudija umiješan. Ništa što bismo mogli dokazati dok nije napravio grešku i kupio posao vaše žene."

"Mislio sam da mora biti tako nešto, ali šta ti treba od mene?"

"Sva vaša finansijska evidencija za vas i vašu ženu, to je samo labav kraj. Moramo da Shemale jebeni momak cijev na sudu da nije postojao stvarni izvor za pola miliona. Nije, zar ne. Nema mrtvog dede, nema tajne banke račun. Provjeravamo, ne možemo ništa pronaći."

"Pola miliona?" Pitao sam, počeo.

Onda sam razmišljao o tome, pola miliona. dolara. To je značilo da su umiješani mitosi, pranje novca, Patty mackanje usred svega toga.

"Šta je uradila?"

"Provlačila je keš kroz knjige, što zarađuje čist novac. Sigurno će se tamo dešavati neki skupi srećni završeci." Opet se nasmijao vlastitoj šali.

"Onda se to vratilo sudiji Waltonu, i dobilo rez. Naravno, mnogo toga je skriveno u lažnim troškovima, takvim stvarima. Pa povrh toga i porezna prijevara."

"Ona je onda u velikoj nevolji?"

"Da, ali želimo sudiju Waltona. Šta si dobio, 80 hiljada?" Ponovo se nasmijao.

Pocrveneo sam i spustio glavu. Ustali smo, rukovali se. Vozio sam se kući.

Sav pakao se spremao da se oslobodi. Nisam mogao pomoći Patty, upozorili su me na to.

Nekoliko sedmica kasnije u lokalnim novinama je bila fotografija i velika priča, kada su sudiju Waltona odveli u lisicama. Postojala je vezana priča o Pattynoj banji, čini se da je jedan od njenih klijenata bio istražitelj. Uhapšena je zbog prostitucije, upali su u kancelariju sudije i Patty. Nedjeljama je bilo dosta prskanja u novinama, moje ime nikada nije spomenuto.

Patty je testirala, ja sam sedeo i čuo. Nikada nije pogledala moj put, ni jednom.Nije izgledala ni posramljena kada su je pitali šta je uradila, samo je sve priznala.

Zaista im nisam trebao mnogo na sudu, već su sve to srušili, sudiju su ohladili. Testirao sam možda 15 minuta, a onda sam milostivo izašao odatle. Bio sam samo labav kraj, kao što su rekli.

Jedna smiješna stvar, otišao sam u sudnicu da platim svoje saobraćajne kazne, ali nisu imali evidenciju o tome.

Sudija je vodio ozbiljnu sudsku bitku, ali je izgubio, dobio je dugu kaznu. Pročitao sam nekoliko mjeseci kasnije da je njegova žena podnijela zahtjev za razvod. Patty je puštena na uslovnu kaznu, ali banja je pripala vladi, nešto u vezi sa statutom Rika. Pranje novca je bilo federalno, nisu se igrali. Prehlađena, sklopila je dogovor.

Očekivao sam da će tražiti da vratim 80.000 dolara. Nikada nisu tražili, a ja nisam ponudio. Istina je da mislim da im nije bilo stalo, ili je to možda bila moja nagrada što sam bio potpuno čist s malo što sam zaista znao?

Zaista ne znam, ima dosta stvari koje ne znam.

Kažu da je osveta slatka, ja ne mislim tako. Od cijelog nereda mi je bilo mučno.

Patty je na kraju živjela u stanu nadomak grada, čuo sam kroz vinovu lozu da je neko vrijeme izlazila s tipom koji je vlasnik benzinske pumpe u gradu.

Vidjela sam je nekoliko puta za sve to. Izgledala je dobro, samo starija. Čudno, svaki put sam dobio ubod, sećajući se kakvi smo bili. Uvijek se nasmiješila i pozdravila, ali to je bilo to.

Ja. Konačno sam dao otkaz u mlinu, kupio banju u kojoj sam radio. Zarađuje za život, plaća račune.

A Lynn, žena koja je sve ovo započela, samo je htjela da mi pomogne sa mojim bolnim leđima. Vidim je s vremena na vreme.

Ja nisam klijent.

Mi smo prijatelji. Prijatelji sa beneficijama, valjda se to zove. Ona je sada starija, ali onda sam i ja. Do treće sesije "samo dodir" to je prešlo. Veza ispunjava potrebu u našim životima, ta vremena zajedno su posebna.Idemo na plažu, šetamo, Lynn voli pecati i sjedimo pored obližnjeg jezera i ulovimo sve zalogaje i onda ih pustimo. Oboje vrlo dobro znamo da je to sve što će ikada biti.

Nikada se nisam ponovo udala, ni ja to ne planiram. Djeca s vremena na vrijeme svrate, provedu nekoliko sati i vrate se svojim životima. Nikada ne pričamo o njihovoj mami mnogo osim u prolazu.

Neki dan sam se vozio Nađi jebenog druga u svoju banju, samo da provjerim stvari. Imam dobru ekipu, radimo frizuru i nokte, depilaciju, masažu, obloge i kupke. Imamo čak i privatne i đačke hidromasažne kade, one su zabavne, ali nije dozvoljeno nošenje maramica. Prilično je lijepo, mislim, ponosan sam na svoje mjesto. Zaista mi se Vintage yamaha akustika to što radim, pretpostavljam da bi to značilo da sam sretan.

Ipak, ima trenutaka, a ovo je bio jedan od njih.

Ušao sam u kancelariju, pozdravio Silviju, moju službenicu. Razgovarao sam s njom, samo provjeravajući prodaju kad sam čuo poznati glas.

Podigao sam pogled i Patty je izašla sa stražnje strane i došla do mog pulta. Izgledala je kao milion dolara, skupa odjeća, njena frizura i šminka savršeni. Nasmiješila mi se i pružila Silviji kreditnu karticu.

Samo sam trepnuo od iznenađenja, prošlo je dosta vremena otkako je nisam vidio. Samo sam klimnuo glavom.

"Zdravo Danny. Drago mi je da te vidim." Zatim je potpisala listić i otišla. Pogledao sam kroz prozor, ona se popela u veliki mercedes i odvezla se.

"Zbog čega je bila ovdje?" Pitao sam Silviju.

"Operacija voska, tražila je Brada." Sylvia mi se Lijepa žena bhm. "Dala je 20,00 dolara." Dodala je, podižući listić.

Uzdahnula sam. Šta sad, dovraga. Onda je Bred izašao, prišao šalteru da provjeri raspored.

Nacerio mi se. Znao sam da nema pojma ko je Patty.

"Taj je nešto drugo." Rekao je, odmahujući glavom.

Uvijek ima labavih krajeva.