Asin priča golova

'Jebeno arogantno kopile', ljutila se Sophie dok je šetala hodnikom, bijesno škljocajući potpeticama po mermernom podu. 'Ja sam njegov jebeni nadređeni. Kako se usuđuje tako razgovarati sa mnom?'

Iza nje su se začuli neuspješni koraci. Oh, zaboga. Okrenula se i ugledala Anthonyja kako se vukla iza nje, a njegov lijeni korak se lako slagao s njenim. "Šta želiš, Tony?"

Anthony se lako probio ispred nje, naslonivši ruku na zid dok se okrenuo prema njoj. "Kako čudno, Sophie. Obično imaš eidetsko pamćenje."

Napravila je pretjeranu predstavu prevrtanja očima. "Mora da se jebeno šališ."

"Izgledaš zanosno kada si sav zapaljen, znaš. Nisi hladan i distanciran. Prevrtanje očima postaje ti."

Pocrvenjela je i pokušala ga zaobići, ali hodnik je bio dosadno uzak. "Ja sam dan van dužnosti, Tony."

"I ja sam. I tu je stvar u ovoj maloj opkladi koju smo napravili." Pomaknuo je obrvama.

Uhvatila je pogled usred rotacije. "Dobro. Ja ću se kladiti u Mega priča tračerica jebenu opkladu. Hoćeš li sada prestati biti jebeni kreten i maknuti se s puta?"

Nasmijao se, odgurnuo se od zida i krenuo natrag prema kontrolnoj sobi. "Donijet ću ti paket. Vidimo se sutra, draga."

***

"Nosi ovo. Nađimo se u kontrolnoj sobi u 8.50. -Tony." Poruka je bila kratka i sažeta, pričvršćena za bolesno slatku kutiju na kojoj su bila odštampana srca.

'Stvarno. Kao da već ne postoje 287362736 dreka priče sa ovakvim sranjima o pješacima. Zašto jednostavno ne nađe jednog i ne zeza se s njim. Ne bi trebalo više od 5 sekundi, psovala je Sophie ispod glasa, bacivši poruku na krevet. Kutija nije sadržavala ništa posebno iznenađujuće. Štikle sa štiklama nekoliko centimetara više nego što je inače nosila, prozirne tamne čarape s podvezicama, odgovarajući grudnjak i gaćice, te košulja i pencil suknja koje su bile samo malo uže i više otkrivale nego inače, ali ništa što bi bilo u suprotnosti s uredskom politikom.Takođe, nešto što je izgledalo kao silikonski leptir na kaiševima.

Sophie je, naravno, znala čemu služi leptir. Nije bila TAKO naivna. Također je primijetila da na njemu nije bilo nikakvih dugmadi ili bilo kakvog kontrolera.

Dobrih pet minuta zurila je u sadržaj kutije, u iskušenju da je samo baci u smeće i sutradan se smeje Anthonyju u lice. Na kraju krajeva, ona je bila zadužena za njegov odjel - šta bi joj on uopće mogao učiniti. Takođe, to bi ga koštalo najmanje 300 dolara, prema njenim konzervativnim procjenama.

Ali čudna emocija je Definirajte penetracijsko testiranje prema površini, tek Otpušteno 14 zaposlenih nevjesta prepoznatljiva. Čipkasto satensko donje rublje, podvezice u viktorijanskom stilu, skoro droljaste cipele na štikle, neobična stvarnost da joj je sve to upravo poslala osoba koja nije imala posla sa svojom seksualnošću - sve je to, u kombinaciji, probudilo neku vrstu .Desire. 'Ne, radoznalost. Hajde da ne budemo previše ambiciozni. Tony bi mi se smijao u jebeno lice.'

Možda bi to i uradila, samo za ševe. A onda se poslednji smejati kada je, na kraju nedelje, Tony bio primoran da vidi da ništa od toga nije uticalo na nju.

***

Sophie je stigla u kontrolnu sobu 239 u 8.45 ujutro, nadajući se da će maknuti s puta sve što će Anthony uraditi prije nego što James stigne. Tipičan koder, Džejms je obično posrnuo neobrijan i sa ogromnom šoljom kafe negde između 9.30 i 10, ali nije mogla da rizikuje da već jednom bude tačan.

Anthony je već sjedio, zavalio se u svoju fotelju i promatrao je dok je ulazila. Nespretno u visokim potpeticama, provela je neko vrijeme zatvarajući vrata prije nego što se okrenula prema njemu. Dođavola, zašto joj je lice bilo tako zajapureno?

"Jutro, Sophie. Lijepe cipele", primijetio je Anthony razgovorljivo, nasmiješivši joj se.

"Ne slažem se", odgovorila je Sophie kiselo, gurnuvši pramen tamnocrvene kose iza uha u pokušaju da rukama donekle prikrije svoje pocrvenjele obraze.

„Stvarno mi je drago što sam ti odredila veličinu.Trebalo je neko vrijeme, to." Njegove oči su je pregledavale od vrha do dna na neoprostivo drzak način.

Sophie je otvorila usta da uzvrati, ali u tom trenutku fascikle koje je nosila iskliznu joj iz ruku, razbacujući papire po podu. Psujući ispod glasa, sagnula se da ih podigne, primjećujući da se šupak nije ni potrudio da ustane da pomogne. Sa svojim rukama punim papira, nije bila u stanju da zadrži suknju da joj se ne podiže po bedrima, otkrivajući velikodušno prostranstvo blijede kože na crnoj podvezici.

Ovaj dan će biti duži nego što je mislila.

Konačno stavivši zadnji papir na sto, sjela je na drugu fotelju, čvrsto povukavši suknju. Neka je prokleta da je tom nacerenom kopilu dala više oka nego što ga je on već dobio.

"Pa. Zašto smo opet ovdje?" upitala ga je, prekriživši ruke na grudima.

"Želio sam s vama razgovarati o Masonovim planovima za postrojenje, zapravo." Njegov odgovor ju je iznenadio. Šta, bez likovanja. Obrve su joj se namrštile od sumnje.

"Šta želiš znati?"

"Postoji li ikakva mogućnost da se razgovara o Eksperimentu 239 na sastanku sljedeće sedmice. Ili će on samo nastaviti gurati droide tamo?"

Sophie je duboko udahnula. "Tony, već smo o ovome govorili. Direktor želi vidjeti više dokaza uspjeha prije nego što uloži više u robove kao što je 239. Njena obuka i sticanje zahtijevali su znatno veće početne investicije od Rezultati obrijanih tinejdžera ili bilo koje druge žene "Govorimo o više od 500%, Tony."

Anthony je frustrirano izdahnuo. "A jučer. to nije bilo dovoljno?"

Odmahnula je glavom. "Nikako. Znaš to. Treba nam još." Nesigurna zašto se izvinila, kratko je dodala: "Žao mi je, Tony."

Samo je klimnuo glavom i zaćutao.

Leptir pored njenog klitorisa oživeo je, izmamivši iznenađeno dahtanje od nje. Da li ovaj tip uopšte zna da bira svoje trenutke. Isus krist!

Anthonyjevo ozbiljno lice smekšalo se u gotovo dječačkom osmijehu. "Kakav je osećaj?"

"Neugodno", odgovorila je oštro, dajući sve od sebe da zadrži mrtav izgled.

Nasmejao se, prezirno odmahnuvši rukom. "Oh, naravno. Jesu li ti se svidjele ostale stvari koje sam odabrao za tebe, Sophie?"

"Ne."

Cikanje je preraslo u smijeh punim grlom. "Razocaran sam."

"Trebalo bi očekivati ​​da budeš."

"Imamo još tjedan dana, zar ne. Vidjet ćemo." Namignuo joj je.

Zakolutala je očima. "Još nešto, Tony. Očekuju me na sastanku s marketingom u 9.15."

Nasmiješio se, odmahujući glavom. "Ugodan dan, Sophie. Vratit ćeš se u 12 u sobu za izdržljivost, zar ne?"

"Dobro", progunđala je, ustajući da ode i ponovo spuštajući suknju koliko god je vrijedila. Prošlo je dobrih 5 minuta prije nego što je leptir utihnuo.

***

Pokret na video ekranu joj je zapeo za oko. Broj 239 je ponovo bio u sobi za izdržljivost. Sophie je vidjela kako se djevojčice širom šire dok su uspomene na jučerašnji dan preplavile njenu amigdalu, izazivajući cviljenje i Igre ekstremne tinejdžerske preobrazbe hipstera korak unazad. James je aktivirao šok kragnu, a djevojka je požurila do monstruoznog kurca na zidu, klečeći da se još jednom predstavi na mukama.

Lanac bradavica broja 239 je još jednom uvučen u otvor na zidu, uz popratne vriske. Ponovo je počeo ples agonije.

"Danas nema konzervi, šefe?" upitao je James, zavalivši se u fotelju da pogleda Anthonyja.

"Ne. Želimo ZAPRAVO raditi na izdržljivosti danas," Anthony se nasmijao. "Možeš aktivirati trener za pušenje."

Džejms je to i uradio, a na ekranu ispred broja 239 zabljesnule su reči: "NASTAVITE PRATITI ZELENU LINU. TRENING ZAVRŠEN KADA SE ZELENA LINIJA PRATI 30 UZAREDNIH MINUTA." Na pijetlu se ponovo pojavila zelena linija, koja se postepeno pomicala dalje prema zidu. Neupućen u novu teritoriju, 239 je oklevao i bio je uhvaćen ogrlicom.

Tada je prilično brzo shvatila stvari i pratila liniju sve dok joj cijela usta i grlo nisu bili puni kurac, zbog čega se začepila i gušila, izazivajući suze koje su joj curile niz obraze. Ali linija je bila nepristrasno tamo dobrih 20 Besplatna kremasta maca, prije nego što se konačno povukla. Gledajući kako se povlači u ogledalu, 239 se povukla s olakšanjem sve dok njene crvene usne nisu još jednom zaokružile liniju, dok su joj se grudi prekrivene balavcima dizale sa svakim novootkrivenim dahom. Stege djeteline su nemilosrdno vukle njene bradavice, ali je barem mogla disati.

I tako se nastavilo. Nekada se linija kretala brže, nekad sporije. Ponekad se pomerio dalje nego što je 239 mogao da izdrži, a onda je postao crven, resetujući brojač minuta na ekranu na nulu. Plakala je, cvilila i jecala u dildo, ali je nastavila pokušavati. Šta je drugo mogla učiniti. Sa svakim pokušajem, mogla je uzeti penis samo malo dalje u usta, sve dok konačno ne dosegne maksimalni domet linije. Ali onda, onako iscrpljena, fokus joj je skliznuo i nije shvatila da se linija pomiče unatrag brže nego obično, sve dok se brojač još jednom nije resetirao.

Sve to vrijeme, leptir vibator pored Sophienog klitorisa zujao je i gasio u izluđujućem zadirku. Jednom je Sophie shvatila da se više lično zanima za svoj postupak, umjesto da gleda s kliničkom nenaklonjenošću. Kada su talasi zadovoljstva počeli da emaniraju kroz njeno telo, po prvi put se zapitala kako će se to osećati. Bespomoćno rušiti džinovski kurac, sa rukama povučenim unatrag i bradavicama zategnutim i bolećim, a vilica ispruženom gotovo iznad vaše tolerancije - ali ipak nemilosrdno prisiljena da nastaviš, po hiru onoga ko te je posjedovao. Da budem samo usta, sise i maca. Da budem rob.

Naravno, pakao bi se smrznuo prije nego što tako nešto otkrije tom kretenu Anthonyju, zaključila je.

***

Bilo je 19 sati, a objekat je bio pust.Sophie je većinu svog dana provela na sastancima, a izvinila se od osoblja Happy Hour-a u obližnjem pabu. Čekala je oko cijeli sat samo da bi bila potpuno sigurna da su svi otišli. i sada je stajala na ulazu modela u sobu za izdržljivost.

Oh, to nije bila ista prostorija kao ona u kojoj je bio 239, naravno, ali je to bio model koji je uveden u simulacije, osnova za sve stvorene instance. Dokono se pitala ko je testirao ovaj fizički model prije nego što je prihvaćen.

Polako (još se nije sasvim snašla u višim potpeticama), oklijevajući se pomaknula prema ogromnom kitu postavljenom na krajnjem zidu. Dok cijeli niz programa trenutno nije bio aktiviran, trenažer za pušenje je bio. Zelena linija polako se kretala naprijed-nazad preko penis, mameći je.

Je li to bila senka. Okrenula se, ali nije bilo ničega i nikoga na vidiku. Mora da umišljam stvari, ukorila je sebe.

Lagano je prešla manikiranim prstom preko kite. Ko god da ga je dizajnirao, posvetio je mnogo pažnje detaljima. Bio je velik, dovoljno velik da istegne vilicu djevojčice, ali ne toliko da bi bol nakon kratkog vremena učinio nepodnošljivim. Bilo je toplo, skoro kao da je povezano sa stvarnom osobom, i mogla je da vidi vene niz okno.

Sophie je već nekoliko puta dala glavu, ali nije mogla reći da je uživala u tome. U svakom slučaju, njeni ljubavnici su to obično koristili kao kratki uvod u glavni čin.

Pitala se kako bi se osjećala biti primorana da skakuće gore-dolje na ogromnom kitu koliko god dugo osoba koja je kontroliše željela da.

Leptir pored njenog klitorisa oživeo je, izmamivši od nje lagani vrisak. Nisu to bile samo vibracije - uglavnom se navikla da se pale i gase tokom dana - ali niko nije trebao biti u jebenoj zgradi. Prokleti daljinski je imao domet, bila je sigurna.

Očekivano, Anthony je ušetao u sobu, držeći u jednoj ruci nešto što je ličilo na daljinski upravljač."Ovdje ste kasno. Propustili ste sretni sat?" Ruskinja moskva rusija ruska je, razgovorno.

Sophie je žvakala donju usnu tako snažno da je gotovo osjetila okus krvi, a obrazi su joj se zarumenjeli. "Ja. My mom sam da će ovdje biti bolja zabava." Zastao je pored nje, nagnuvši glavu da je posmatra.

"Morala sam provjeriti sobu. Masona", rekla je, požalivši zbog očite laži čim joj je skliznula s usana.

Anthony se nasmijao. "Sophie", rekao je, a glas mu je poprimio drugačiji ton. "Ne moraš se više pretvarati. To sam samo ja."

"P-pretvarati se?" promucala je, prekriživši ruke na grudima. Prokletstvo, to joj je gurnulo grudi preko niskog izreza košulje MNOGO Vintage kućišta za satove nego što je namjeravala. Ali izgledalo bi čudno da ponovo promeni svoju poziciju.

"To te intrigira, zar ne. Prokleto je očigledno, zaista", nasmejao se, ne skidajući pogled s nje.

"Nemam jebenog pojma o čemu pričaš."

Njegov jedini odgovor bio je smeh i odmahivanje glavom. "Sophie. U redu je, znaš. Mnogo pametnih i uspješnih žena voli ove igre, znaš. Ti."

"Mislim da je to sasvim dovoljno", prekinula ga je, podižući ton. "Uradio sam ono što sam trebao, i idem kući, Anthony."

Samo joj je veselo mahnuo. "Čekaću te još jedan paket."

Okrenula se na petama i izašla iz sobe.

***

Elaida je teturala niz hodnik do svoje sobe, a suze su joj tekle niz obraze. Dan je bio apsolutno brutalan. Provela je ono što se činilo kao beskonačnost u sobi za izdržljivost, naizmjenično između zastrašujućeg osjećaja gušenja, do bola u bradavicama koje su je prožimale. Kada je konačno završila 30 minuta savršenog sisanja, kurac se milostivo povukao prema utoru u zidu, a stege za djeteline su se automatski oslobodile.

Srušila se na tvrdi pod, jecajući i cvileći i dahćući. Bradavice su je boljele više nego što je ikad mislila da mogu. Vilica joj je bila ukočena i bolna.Cijeli prednji dio njenog torza bio je prekriven slinom. Nije znala kako će dalje.

Ali ona jeste. Nakon što joj je omogućio kratak odmor od pola sata, kompjuter ugrađen u njen vid rekao joj je da joj je dozvoljeno da se hrani za vrijeme ručka, a zatim da se očekuje u servisnoj stanici.

I tako je otišla. Na digitalnom displeju je pisalo da je 14 sati - bila je u sobi za izdržljivost 4 sata. Sada je nosila piće na prazne stolove na poslužavniku pričvršćenom za njene jadne, izmučene bradavice. Svaki put kada bi se piće prolilo, analni čep koji je bila primorana da umetne izazva oštar udar po njenom dnu, izazivajući vrisak.

Tek kada je poslužila 10 stolova, a da ništa nije prolila, dozvoljeno joj je još jedan kratak odmor, a zatim je poslata na pozicioni trening, gdje je bila primorana da prolazi kroz naizgled beskonačan niz poza uprkos tome što je bila sputana u uskom korzetu i nije imala nikakve koristi. njenih ruku. Ova soba je zahtijevala od nje da nosi penis geg koji joj je ispunjavao usta i lagano dodirivao stražnji dio njenog grla. Nekada to nikada ne bi mogla da izdrži, ali uz sve nedavne treninge, jedva je mogla da se nosi sa tim bez usta. Otkrila je da je sisanje gega pomoglo da se ublaži geg refleks, pa je to i učinila. Činilo se da je trening felacije bio nemilosrdan i neumoljiv.

Konačno joj je dozvoljeno da večera u trpezariji - ovog puta je otkrila da je držanje usana pritisnutih na zid dok je gutala hranu iz dilda bilo apsolutno lako, u poređenju sa svim ostalim što je radila. Ali umjesto samopouzdanja ili osjećaja postignuća, osjećala je samo strah. Strah od onoga što je još trebalo doći. Koliko bi bilo gore?

Dok je te noći ležala na svom krevetu, raširena i nabijena i potpuno nesposobna da dostigne oslobađanje za kojim je žudjela, ponovo se iz dubine očaja zapitala: Ko, ili šta, ovo radi. s kojim ciljem?